Ma nisam ja nikoga psihoanalizirao, sami ste, valjda. Ja sam sam postavio jedno pitanje
Aj' da ne ostanem duzan, prilicno rano sam poceo da mislim kao odrastao tako da sam rano postao i finansijski nezavisan od roditelja. Nazalost, i mene su potkacila nesretna vremena kroz koja sam se provukao na misice, iskljucivo sopstvenim trudom i bez nepostenih radnji. Ono sto smatram bitnim, to je da sam u to doba stekao ugled nekoga ko je ozbiljan, ima znanje i pouzdan je.
Do tog doba sam vec imao iza sebe veliki broj obucenih radio-operatora, ciju sam obuku izvodio samostalno i cak uspeo da skratim vreme njenog trajanja sa minimalnih 3 meseca na 45 dana i opet izvedem operatore veceg kvaliteta.
Napravio sam neke znacajne pomake u primeni racunara u pripremi stampe, narocito na polju stampe u punom koloru koja je tada bila velika nepoznanica.
Dok sam radio u tadasnjoj Televiiji Beograd napravio sam nekoliko sitnih tehnoloskih inovacija koje su olaksavale rad.
Osnovao sam, sa jos dva momka najvecu BBS mrezu u Srbiji (SETNet) , koja je bila cenjena cak i u akademskim krugovima i medju profesionalcima u to vreme. I pored sankcija, kada smo bili izolovani od sveta, ova mreza je omogucavala komunikaciju sa ljudima sirom sveta. U okviru ove mreze sam razvio i uveo u upotrebu sistem koji je resavao problem "nasih slova", tako da je svaki korisnik u mrezi mogao da cita i pise postu u svom kodnom rasporedu, bez obzira na platformu koju je koristio.
Razvio sam informacioni sistem Regionalne privredne komore u Uzicu koji je u neku ruku napravio velike pomake u razvoju informacionog sistema celog sistema Komora u Srbiji.
Napravio sam i nekoliko manjih aplikacija koje su u svoje vreme predstavljale prilicne inovacije.
Ipak, najvaznije mi je to sto sam vec u to vreme stekao veliki broj prijatelja sirom sveta i u zemlji. Nekima od njih sam direktno ili indirektno pomagao da steknu znanja koja ih danas cine bitnim i cenjenim u njihovom poslu.