Moram da se umešam...
A za šta ti treba 10k? Ne znam, kad sam ja bio student, nismo baš imali 10k čega bilo na bacanje. Ni smokija. Al' dobro, valjda su druga vremena sad...
Možda za dedicated server? A šta će ti za početak? To ti je kao da prvo kupiš 747 i tek onda upišeš časove pilotiranja. Prvo nauči da letiš, pa onda kupi Cesnu, pa kad
i ako budeš imao putnike za prekookenaske letove, onda ćeš razmišljati o 747.
Za plate programerima? Ako budeš tražio "mercenaries", nema od toga ništa - potpisujem. Svi su već rekli da je pokretanje biznisa od nule krvnički posao (ne aplikacije od open sourcea,
biznisa!). Plaćenike ne zanima da li će nešto uspeti ili ne dok god dobijaju kintu, i radiće najviše onoliko koliko ih platiš. A onda, kad zapne, ostaviće te na cedilu i naći drugu tezgu. A ako nekim čudom bude sve ok, rećiće ti: "Čekaj malo, plaćao si nam toliko, a ti si zgrnuo 10x više".
Ne radi se to tako. Zapošljavanja ide kasnije, kad imaš stabilne prihode i razrađen biznis. Ako neko neće ili ne može (!) da radi za dž, nađi drugoga ko će dati sve od sebe, pa na kraju šta bude. E onda ćete imati šansu za uspeh.
Dalje, naježim se svaki put kada vidim da razmišljanje teče tokom:
ideja -> VC/andjeli/djavoli -> rad -> Karibi. U stvari, ponekad između redova vidim i tok:
ideja -> VC -> Karibi -> Karibi -> Karibi ... (pa dobro, malo ću i raditi). Znam da znaš i da svi znaju da prvo treba nešto napraviti, pa onda tražiti VC, ali taj VC se "uglavi" u misli od samog starta i jednostavno
smeta. Izbaci sve vezano za novac iz glave: i Karibe, a pogotovo VC. O tome ćeš misliti kad uloviš zeca. VC će ti dati lovu samo ako su sigurni da će projekat uspeti. Zašto bi inače? A ako se vidi da će projekat uspeti, u većini slučajeva ti VC ni ne treba. Jedino ako baš budeš hteo da se naglo proširiš posle, ali o posle se misli posle.
Success stories se obično pogrešno tumače i prenose. Niko od danas uspešnih nije pravio kalkulacije unapred i gledao u pasulj da li će im se ideja primiti ili ne, već su seli i uradili nešto što su
hteli da urade jer su mislili da treba da urade. Ako ti je lakše: hteli su da obogate svet/državu/grad/školu/svoju kuću nečim što oni lično misle da vredi (ne u novčanom smislu). Novac je došao posle, uglavnom nenadano i ponekad iz totalne nevezuše (kao npr. PayPal).
Prema tome:
1. Radite za dž. Dele se rizici, ali deli se i (ne)uspeh.
2. Ne opterećujte se mnogo bogatstvom i naplatom dok ga ne predstavite javnosti i ispipate tržište. Dobro, može malo, kad dođe vreme da vam je svega dosta, ako nemate drugi način da se motivišete.
Ali ni tada nemojte misliti o tome kako i da li ćete uspeti naplatiti. To je motivation killer.
3. Pošto nema basnoslovnih ulaganja, rizici su mali. Uslovno rečeno, možete izgubiti samo vreme, ali ni ono nije baš izgubljeno... Kao prvo, naučio si nešto o tehnologiji koju ćeš koristiti, a kao drugo, naučio si mnogo o biznisu. Čak i ako ideja propadne, nećeš propasti ti, naprotiv, a sledeći projekat će garantovano biti bolji.
Ako ovako uradiš, to ti je win-win. Ne postoji neuspeh. U suprotnom, manje ćeš izgubiti i novca i živaca ako meni daš tih 10k, a ja ću ti sutra sigurno vratiti bar 5k, ali možda i milion.
Sve je lako kad si mlad i možeš da se zaj.....š bez bojazni da će ti deca ostati bez hleba nad glavom i krova na stolu (ili beše obrnuto?). Prema tome, iskoristi priliku, isplatiće ti se 100% - na ovaj ili onaj način.
Bonus savet: ne slušaj savete po forumima,
već radi kako ti misliš da treba. Inače ćeš se ceo život pitati da li si ipak trebao zagristi.