[ivanhoe]

Konacno sam se nakanio danas da uzmem nov monitor, sto vec mesecima planiram, ali nikako da skrpim vremena da pogledam oglase i tako to.. Elem pogledam ja sta ko nudi, uporedim cene, i nadjem par firmi sa ok ponudom, i spazim jednu koja je par ulica od mene, pa rekoh ajde od njih cu da uzmem...pozovem ih telefonom:

[prodavac]: Alo
[ja]: Dobar dan, zanima me FS w19 monitor, da li ga imate i koja je cena u dinarima?
[prodavac se bez reci izgubi negde na narednih 15 minuta, procitao sam celu Politiku pre nego sto se on vratio]
[prodavac, onako preko qrca skroz]: 31 560
[ja]: ok, jel to znaci da ga imate u radnji? Jel bih mogao odmah da dodjem?
[prodavac, skroz nadrkano, maximalno wise-ass glas]: Ne to znaci da je cena 31560...[dramska pauza, pa onda malkice poslovnijim glasom, valjda je skontao da se izleteo] Ako hoces mogu da ti ga narucim?
[ja] Hvala brate ne moras...

i naravno okrenem sledecu radnju sa spiska, i uzmem od njih, cak je na kraju ispalo da su jeftiniji 200 dinara...

E sad poenta cele ove moje price: Znam ja da su male marze za hardware, ali nije bas da tako mala radnja prodaje dnevno toliko robe da mu ja nisam vazan uopste... cak i da kupujem ventilator, a ne monitor, bilo bi logicno da pretpostavi da sam kompjuteras i da cesto menjam komponente, znaci zanimjiv sam mu....zar je zaista moguce da su srpski kupci toliko navikli da jedu govna i chute, da neko moze da vodi posao tako sto izigrava pametnjakovica, kao da on cini meni veliku uslugu prodajuci mi ****in monitor ???? Skroz neverovatna stvar... i nisu prodavci krivi, nego kupci koji nemaju samopostovanja, pa im dopustaju da opstanu u poslu... :/