degojs, ti si pravi majstor da podmetneš nešto tako u priču da se potpuno obesmisli svaka diskusija. Pogledaj recimo ovakav citat:
Citat:
|
И тако заповеди да буде сабор Богом сабрани отачства његова. И када је овај преосвећени дошао са Богом дарованом му паством, епископима и игуманима, и са целим клиром црквеним, и када је био сабран цео сабор српске земље у његову царском двору Сврчину, и када је био славни празник Рођење пресвете Богородице, и на навечерје учинише хвалбена славословља, како је на похвалу славном празнику, и опет ноћно стајање такође, и ујутро, дан недеље, учинише на овом благочастивом све по законском уставу у цркви светога Претече, и преосвећени архиепископ кир Данило учини молитву, и узевши царски венац у своје руке, и положи на свечасну главу његову, говорећи: Положио си на главу његову венац од драгог камења, и умоли од тебе живота и дао си му дужину дана на векове векова
|
Ovo je pisao Danilov učenik, jedan od najučenijih ljudi u Srbiji tog vremena, a govori se o krunisanju Cara Dušana.
Po onome kako ti praviš analogiju sa naukom umetnuo si nekako logiku da pošto je 2+2=4 i nikada ne moze biti 4.1 tako i jezik nikako ne može da se menja...
Ja se slažem da treba prevesti sve što može lako i razumljivo da se prevede, ali kao što sam već rekao postoje reči koje treba zadržati u izvornom obliku.
Postoji i ona priča o imenima gradova, zašto recimo francuzi zovu London "Londres" a mi kažemo za Weina "Beč" a za London nemamo svoju reč već koristimo izvorno ime.