U IT galaksiji u toku jedna suštinska transformacija (ПОЛИТИКА o web 2.0 fenomenu)

[Aleksandar Marković]

Godina na izmaku potvrdila je da je u informatičko-komunikacionoj galaksiji u toku jedna suštinska transformacija. Eksperti ovu promenu nazivaju VEB 2.0 – novom verzijom globalne računarske mreže koju jednostavno nazivamo Internet. Za razliku od prve, koja je postavila tehnologiju i infrastrukturu za povezivanje računara „širom sveta“, ali sa ograničenim dometima i previše uskih grla, nova počiva na u međuvremenu dramatično unapređenim širokokanalnim informatičkim „autostradama“, stalnom prisustvu korisnika na mreži i, naravno, dramatično povećanim mogućnostima računara i softvera.

Veb 2.0 u isto vreme podrazumeva i poslovnu revoluciju u kompjuterskoj industriji, sa značajnim ekonomskim efektima. Na neki način, reč je i o velikom socijalnom eksperimentu koji za sada ne daje jasan putokaz o tome – gde će nas odvesti.

Mnogi to opisuju i kao „digitalnu demokratiju“: na hiljade programera učestvuje u oblikovanju i usavršavanju programa „otvorenog koda“ (open source), tako što neko obelodani osnovnu ideju i njene principe, omogućavajući svim zainteresovanima da je menjaju, dopunjavaju, doteruju. Rezultati: tako napravljen operativni program Linuks je najozbiljniji izazivač Majkrosofta, kolektivno stvorena onlajn enciklopedija Vikipedija nadmašila je čuvenu Britaniku, internet-pretraživač Fajrfoks regrutuje sedam miliona novih korisnika mesečno i time podriva donedavni monopol Internet eksplorera…

Za razliku od „dot.kom“ buma s kraja devedesetih, kada su izneverena mnoga očekivanja o eksplozivnom rastu digitalne ekonomije, uspesi poduhvata zasnovanih na novoj internet-platformi su stvarni. Dovoljno je, naime, imati dobru ideju, nešto novca da sve počne, da bi potom milioni korisnika potvrdili da je pronađena prava stvar i preduzetnike, mahom u njihovim dvadesetim godinama, učinila instant milionerima, pa čak i milijarderima.

Čad Harli (28) i Stiv Čen (29) tako su pre manje od dve godine, skromnim parama, napravili Jutjub, veb-sajt za razmenu kratkih video-snimaka i video-poruka, koji je stekao milione obožavalaca. Rezultat: pre oko mesec dana kupio ih je „Gugl“ za 1,6 milijardi dolara.

Njihov kolega, propali student s Harvarda Majkl Cukenberg (22), ovih dana međutim odbija da za slične pare proda svoj sajt Fejsbuk, koji je takođe namenjen „druženju“ onlajn. Čeka bolju ponudu.

Sličnih primera ima još mnogo (pomenimo samo eksploziju blogova, ličnih dnevnika za javnu upotrebu). Svima je pri tom zajednički socijalni element: sadržaj generišu korisnici koji sami određuju šta prolazi a šta ne, milioni ljudi preko Interneta drugima iznose delove svojih života, stvarajući i održavajući u tom procesu posebnu vrstu virtuelne zajednice, prijateljstva i veze koje bez ove tehnologije ne bi inače postojale.

Internet se time preobražava i u neku vrstu paralelnog sveta, u pomaljajuće „onlajn“ društvo. Najupečatljiviji primer za to je eksplozivni rast sajta „Drugi život“ (secondlife.com). Na prvi pogled, to je kompjuterska igra na Internetu koju, od 2003. istovremeno može da igra mnogo – čak na hiljade – igrača.

„Drugi život“ je međutim nešto mnogo više od igre. Postao je jedan virtuelni svet u kojem svaki učesnik može da započne svoj istinski drugi život, sedeći ispred kompjuterskog ekrana koji je povezan sa velikim serverom u San Francisku.

Da biste postali učesnik, treba da, uz pomoć jednostavnog softvera koji je tamo na raspolaganju, kreirate svoje drugo ja: odaberete ime, fizičke karakteristike, od boje kose, oblika lica, pola, pa do boje kože. Ukratko, da budete ono što želite, a ne možete, u stvarnom životu… Onda, komandama sa tastature, ulazite u taj novi svet, u kojem su već drugi učesnici, u formi svojih „avatara“ sačinjenih od piksela. Sa njima se upoznajete, počinjete da razgovarate, možete da odete na piće…

Kad ste uvučeni u igru, granica između stvarnog i virtuelnog postaje sve tanja. Virtuelni svet ima i svoju ekonomiju: počinje se virtuelnim dolarima, kojima se kupuje odeća, plaćaju odrešene usluge, a mogu da se kupe i nekretnine: zemlja, kuće. Time stvarate svoj identitet, postajete neko u toj zajednici animiranih likova kojima upravljaju stvarni ljudi.

Ovaj svet danas ima 2.111.450 stanovnika. Aktivno u poslednja dva meseca bilo ih je 825.000. Virtuelna ekonomija tog sveta povezana je međutim s pravom: „linden dolari“ su konvertibilni, učesnici konverziju obavljaju svojim pravim platnim karticama. Trenutni BNP ove ekonomije je 60 miliona (pravih) dolara.

Šta bi sve moglo da bude rezultat činjenice da se nekoliko sati dnevno provodi u imaginarnom svetu, u kojem se druži, trguje, gradi, pa i praktikuje seks (aktiviranjem određenih komandi na ekranu)? Šta će se dogoditi kad, napretkom tehnologije, jednog dana postane moguće da se u virtuelno drugo ja prebaci celokupno, iskustvo, sve karakterne osobine? Da li će to biti ostvarenje sna o besmrtnosti?
„Počelo je kao moj drugi život“, ispovedio se jedan od učesnika ove igre. „A onda sam stigao do tačke kad je moj stvarni život postao samo kratkotrajno bekstvo virtuelnog.“

Milan Mišić

[bojan_bozovic]

Web 2.0 je buzzword - nista ne donosi sto vec nismo imali. Community sajtovi (livejournal.com, blogovi, forumi, flickr) su stariji od "web 2.0". I feedovi takodje. Sama definicija web 2.0 nije opipljiva. Mozemo da pokusamo da definisemo, da bi definicija ispala kao od malog deteta, to je ono i ono i ovo.

Jos ce ispasti da je web 2.0 gori vaporware od duke nukema. Nesto nam govorise da ce web aplikacije zameniti desktop aplikacije, da 'oce.

[Petar Marić]

Originalni članak

Da li mi se čini ili će prosečna srpska firma koja već ima (kakvo/takvo) prisustvo online zaželeti web2-ifikaciju postojećih sajtova

[bluesman]

Originalno napisao Petar Marić

Originalni članak

Da li mi se čini ili će prosečna srpska firma koja već ima (kakvo/takvo) prisustvo online zaželeti web2-ifikaciju postojećih sajtova

Nema šanse, naročito ne "prosečna srpska firma". Zar misliš da je neko iz "prosečne srpske firme" pročitao taj članak uopšte? Osim toga (ne znam šta je online, ja sam ga danas čitao u igraonici dok su deca skakala) frajer je morao da ga "začini" sa "glupostima", ionako nejasnu sliku je zamutio sa onom pričom o "vitualnom životu" i likovima koji gube osećaj šta je virtualni a šta pravi život. "Prosečna srpska firma" se usere od straha kada pričita tako nešto.

Izmena (bluesman): Spojene su 2 teme koje se odnose na isti tekst

[Nikola Vavic]

Ovo kad mi neko sa (navjerovatnije) završenom žurnalistikom napiše "propali student", ruke bi mu polomio... dečko koji ima 22 godine batalio fax da napravi biznis od milijardu dolara, na šta će srpska domaćica prokomentarisati: "ma jok to, prvo ti sine fax završi pa pravi bizmis..."

[oksite]

Originalno napisao Aleksandar Marković

Najupečatljiviji primer za to je eksplozivni rast sajta „Drugi život“ (secondlife.com). Na prvi pogled, to je kompjuterska igra na Internetu koju, od 2003. istovremeno može da igra mnogo – čak na hiljade – igrača.

„Drugi život“ je međutim nešto mnogo više od igre. Postao je jedan virtuelni svet u kojem svaki učesnik može da započne svoj istinski drugi život, sedeći ispred kompjuterskog ekrana koji je povezan sa velikim serverom u San Francisku.

Clanke iz Politike mozda nije bas korisno ni komentarisati, postoji milion boljih i tezih vezbi za mozak, ali me ovaj deo posebno fascinirao. Znaci, postoji neka igra u kojoj ljudi, po svojoj volji, cak na hiljade, igraju neku virtuelnu igru. A koliko bi nas sve 'zapanjio' prikaz neke globalne firme u kojoj u isto vreme 5 ili 10 hiljada ljudi koristi SAP ili Oracle sistem, u kojoj ti ljudi nisu imali izbore da li ce 'igrati ovu igru' (zapravo, mogli su da daju otkaz), i gde se rezultati te igre prenose na realan svet i ne samo na same 'igrace' vec i na njihove porodice, njihove lokalne zajednice itd.

Ta ekipa ima 60 mil. BNP, pa najmanje toliko dobije u dnevnicama 600000 clanova SAP SDN.

Sva ova prica koju mi citamo sada vec godinama je zapravo borba izmedju dve skole sociologije i ekonomije (klasicari i neoklasicari vs. moderni). Da je Keynes ziv danas, Facebook ili YT bi mu bili najsladji primeri da najvece inovacije nastaju samo izvan 'sistema', i da kao ratovi, zemljotresi ili poplave imaju realan i dalekosezan uticaj na ekonomiju i drustvo u celini, ali nisu sastavni deo ekonomije. Nazalost Keynesa i njemu slicnih, ovo su samo inovacije kao sto su i inovacije u automobilskoj industriji ili medicini, nista neprirodno ili zagonetno, i deo sistema kao sto je izumitelj ABS to izumeo da bi se ugradjivalo u automobile a ne pored automobila na taljige. Pazi majstora, "Njihov kolega, propali student s Harvarda Majkl Cukenberg (22), ovih dana međutim odbija da za slične pare proda svoj sajt Fejsbuk, koji je takođe namenjen „druženju“ onlajn. Čeka bolju ponudu."

Sto bi rekao Bob Marley:
Have no fear for atomic energy,
cause none of them can stop the time.



PS: Procitati "Strategy and Internet". M. E. Porter u HBR, preformatirani clanak se moze naci na http://www.sfu.ca/~anthonyc/cmpt301/.../pr/porter.pdf

[mungos]

Preletio sam preko teksta, u suštini je okej s obzirom na tip lista i ciljnu grupaciju.

Ovo kad mi neko sa (navjerovatnije) završenom žurnalistikom napiše "propali student", ruke bi mu polomio... dečko koji ima 22 godine batalio fax da napravi biznis od milijardu dolara, na šta će srpska domaćica prokomentarisati: "ma jok to, prvo ti sine fax završi pa pravi bizmis..."

Što se tiče Second Lifea, očigledno je autor bio u neposrednom dodiru sa velikom i odlično zamišljenom i ilustrovanom reportažom o Second Lifeu na 5-6 strana oktobarskog Wireda