I posle tridesete sa roditeljima

[boccio]

Originalno napisao bluesman

nedavno sam imao jedan razgovor sa jednim ocem koji ne dozvoljava sinu da radi za "privatnika" jer mi je bolje u državnoj firmu, iako ima 11000 dinara platu, tamo je bar "siguran". Čak ni posle pola sata priče nisam uspeo da ga ubedim da "dozvoli" sinu da se zaposli kod privatnika za 300 eur.

To je klasika. I meni je keva godinama trubila zasto ne nadjem lepo siguran posao u drzavnoj firmi, nego cukam po tastaturi u 3am dok "posten" svet spava Jbg, ne mozes ocekivati od njih da preko noci promene svoj sistem vrednosti i pljunu na nesto u sta su iskreno verovali 40 godina...

A sto se tice "kulturoloskog izuzetka u odnosu na svet" tu jesi u pravu, ali bih samo dodao jos jedan detalj. U srpskoj tradiciji (ruralnoj) je ukorenjeno da generacije zive zajedno u porodicnim kucama. To je toliko snazna tradicija da mi za razliku od engleskog "cousin" imamo pasenoge, jertve, svastike, sogore, sogorice i bogtepita sta sve jos

Nazalost, to se prenelo i u urbanu sredinu u poslednjih 30-40 god. tako da umesto da roditelji motivisu svoje dete da "odleti" dok je vreme, dolazi do paradoksa da ga zapravo zadrzavaju. Znam dosta primera iz svoje neposredne blizine (a i na svojoj kozi sam osetio) gde se obicno majka rastuzi zato sto dete oce da ide da zivi samo, i neminovno pomisli da ih zbog necega vise ne voli i nesto je ljut jer nece da zivi sa njima (?!?). Tako da uz sve gore navedeno (lenjost, inertnost, kriva drzava) postoji jos i taj faktor da roditelji koce dete da se osamostali... Ludo...