Srpski jezik i IT

[mungos]

Iskreno ja ne mogu da pricam o ovoj temi, jer jednostavno nisam dovoljno kompetentan, ali takodje ne mogu da ne odreagujem kad neko sa meni priblizno istim znanjem govori negativno o svom jeziku.

Rado bih procitao nekakav konstruktivan tekst o "usporenom razvoju srpskog jezika" sa predlozima kako ubrzati taj razvoj.

[Goran Aničić]

Originalno napisao mungos

...takodje ne mogu da ne odreagujem kad neko sa meni priblizno istim znanjem govori negativno o svom jeziku...

Ovde nije bilo negativnosti već samo gole činjenice. Činjenica je da svakodnevno, prevashodno iz IT smera, dolaze brojne nove reči (anglicizmi). Te je činjenica da ova oblast sistemski nije regulisana, odnosno da država kao jedini meritorni organ nije regulisala ovu oblast, ni odredila instituciju koja bi se bavila pravopisnim, gramatičkim i terminološkim normama. Ovim bi pre svega trebale da se bave institucije kao što su Matica Srpska ili SANU.

Koliko mi je poznato, samo časpis Mikro (i njegov urednik Milenko Vasić) koliko-toliko bavi ovom temom i u svojim sadržajima obavezno korisit prevedene i prilagođene reči stranog porekla (engleskog, naravno).

Evo par tekstova (hiperveza), uvodnika urednika, na pomenutu temu.
http://www.mikro.co.yu/arhiva/tekst.php?broj=1817
http://www.mikro.co.yu/arhiva/tekst.php?broj=283
http://www.mikro.co.yu/arhiva/tekst.php?broj=1855
http://www.mikro.co.yu/arhiva/tekst.php?broj=283

[mungos]

Pratio sam Mikro u periodu 1999-2002 i odprilike upoznat sam sa vecinom uvodnika u tom periodu, kao i sa njihovim pristupom prevodjenja tekstova. Posebno mi je u sjecanju ostao upravo: http://www.mikro.co.yu/arhiva/tekst.php?broj=1817

Kad već moramo da kažemo (ili napišemo) "kartridž", onda ga pišemo sa a (uporedite izgovor reči cartridge s rečima cartoon, Carter, Cartright, Carnegi, car, Oscar, carpet...), a ime kompanije Hewlett-Packard prilagođeno pišemo (i izgovaramo) Hjulet-Pakard, a ne Hjulit-Pakard (uporedite kraj reči Hewlett sa letter, Fowlett, let, droplet, Winslet...).

Ovakav pristup prevodjenju podrazumijeva fantasticno poznavanje engleske gramatike i recimo kada zelim da prenesem pisano neku informaciju mnogo lakse je da se napise Hewlett-Packard nego da nagadjam da li se to izgovara Hjulet ili Hjulit.

Dobavljač - provajder
Datoteka - fajl
Fascikla (omotnica) - folder
Obrazac - forma
Lozinka - pasvord
Lokacija (mesto) - sajt
Motor (mašina) - endžin
Nalog - ekaunt
Obeleživač - bukmark
Odjaviti se - izlogovati se
Okvir - frejm
Podnožje (podbeleška) - futer
Podrazumeva se - po difoltu
Prijaviti se - ulogovati se
Prijemnik - risiver
Prečica - šortkat
Preuzimanje (s Mreže) - daunlodovanje
Slanje (na Mrežu) - aplodovanje
Sloj - lejer
Šablon - templejt
Zaglavlje (nadbeleška) - heder

Uz famozni prevod izraza (hyper)link u veza boldovane izraze je jako tesko ubaciti u regularni govor. Plus sto cu sada kolegu prekoputa sebe da pitam moze li da mi procita sta pise u nadbelesci na lokaciji...

[Dejan Bizinger]

Diskusija na prethodnoj temi je otisla u drugom pravcu od prvobitne teme pa sam odlucio da na osnovu predloga nekoliko clanova pokrenemo novu temu.

Ne volim forume gde se olako zakljucavaju teme, postujem liberalnost i slobodu pisanja.

[dinke]

A zar ne postoji u vbulletinu mogucnost splitovanja teme ?

[Dejan Bizinger]

Ima, prvo sam hteo da otvorim novu ali je tvoj predlog dobar pa sam podelio (splitovao) temu. Eto jos jednog angicizma :-).

[Dejan Bizinger]

Sto se tice srpskog jezika, smatram da engleske reci u vecini slucajeva ne bi trebalo prevoditi kada je rec o IT-u. Ne treba ici ni u krajnost pa da svaka druga rec bude engleska ako vec ima adekvatna rec u srpskom. Sa druge strane, mislim da je bolje reci folder nego fascikla i sajt umesto lokacije, ali to je samo moje misljenje. Recimo, ja ne bih koristio lokalizovan Windows.

Ne svidja mi se trend u nasem novinarstvu da se imena kompanija, licnosti, gradova i slicno pisu "po srpski" umesto kako se stvarno pisu. To mi se, na primer, svidja kod hrvatskih medija. Mislim da je vecini bolje da procita New York Times nego Nju Jork Tajmz. A o njihovom "novokomponovanom" jeziku ne bih da komentarisem, posto mislim da je svaki komentar suvisan.

Sto se tice B92, ne znam zasto neki imaju takvo misljenje o toj medijskoj kuci. Za mene je to najbolja i najkorisnija domaca televizija, radio ne slusam pa necu da komentarisem, a sajt im je najbolji i najprofesionalniji.

[bluesman]

Ja mislim da ne treba tako oštro kritikovati prihvatanje engleskih izraza, naročito u nedostatku adekvatnog domaćeg, pa i u slučajevima kada je domaći izraz suviše rogobatan (primer reči "default" koju ne umem da prevedem na srpski a da ne upotrebim bar 3 reči).

Rado koristim reč "računar" umesto "kompjuter", "miš" umesto "mouse", "tastatura" umesto "keyboard" (da, čujem neke koji u govoru koriste keyboard umesto tastatura), ali isto tako koristim mnogo engleskih reči u originalnom ili "posrbljenom" obliku. Opet, nema smisla govoriti "sejvovati" kada postoji srpska reč "sačuvaj", ali ne mogu da prevalim preko usta "fascikla" umesto "folder", "dobavljač" umesto "provajder", da ne nabrajam još neke primere koje je mungos naveo.

Zašto mislim da treba biti liberalniji i "draftovati" neke reči u srpski jezik? Pa pogledajte malo koliko stranih reči u našem jeziku postoji. Od turcizama preko germanizama (valjda se tako kaže reč koja je iz nemačkog jezika) pa sve do nekih francuskih i engleskih reči za koje više nikoga ne možeš ni da ubediš da nisu srpske.

Aj' da vidim toga ko kaže zavrtanj umesto šraf (a da ne studira mašinstvo) ili kaže odvijač umesto šrafciger. Kada uđete u štampariju, pomislite da ste u nemačkoj i da su svi radnici poliglote, sve zuji od reči kao što su "apcigovanje", "uberlauf", "ferlauf", "špigl"... Idemo dalje do sporta, svi kažemo "korner", "penal", "faul", "aut"? Tu mi se ni malo ne sviđa šta rade hrvati, i odmah prebacim kanal kada čujem "zaleđe" umesto "offsajd" - toliko mi bode uši. Da ne pričamo o automehaničarima i sličnim zanimanjima, pa sve do kulture gde se možda, sa izuzetkom književnosti, najviše koriste "pozajmljene" reči.

Ja sam explicitno i protiv transkripcije i sviđa mi se kako to rade recimo hrvati, pišu reči a naročito imena u originalnom obliku. Kada neko napiše Dejvid Bekam, voleo bih da vidim njegovu reakciju kada bi recimo isti taj "Bekam" napisao njegovo ime transkribovano na engleski, recimo "Deyan Beezinguer" ili "Deyan Bussinguer" - siguran sam da bi naš dragi Dejan napušio David Beckham-a.

Mislim da su neki novinari i redakcije dali sebi previše za pravo da prevode neke reči na srpski jezik i dešavalo mi se da čitam neki tekst i nemam blage veze šta znači neka srpska reč, recimo "obeleživač". Obeleživač šta? Marker? Pa i to nije naša reč a opet je svi koriste i bar se razume šta znači.

Što se tehnologije tiče, reči izmišljaju oni koji izmišljaju tehnologiju i daju imena uređajima, patentima... te reči bivaju globalno prihvaćene i ja nemam nikakav problem da koristim te nazive. Neka mi neko preved DVD na sprski?

Mene recimo više nerviraju političari koji se kunu u transparentnu tranziciju, ombudsmane, (parlament sigurno nije stara srpska reč ) a siguran sam da dobar deo njih ne zna značenje te reči. Mi smo se smejali našem bivšem gazdi u štampariji koji je tražio da poster bude "transparentan", misleći da bude što upečatljiviji da se vidi iz daljine (verovatno je stari komunista to povezao sa reči "transparent").

Eto toliko za sada. Ne znam da li smem da kažem "ćao" pošto ni to nije naša reč.

[BluesRocker]

To pisanje imena u originalu nije bas jednostavno kao sto izgleda. Ako bi se ogranicilo na engleska imena, ne bi bio neki problem. Ali sta ako je rec kineska, arapska, ili makar nemacka, madjarska?
Inace, u hrvatskom jeziku su korisne reci kamo i glede (nama bi bile korisne), mada je kamo kud i kamo korisnija. Oznacava upitnu zamenicu za objekat cilja koja u srpskom jeziku ne postoji, ili bar nije explicitna (moze da se koristi i rec kuda koja ime visestruko znacenje - vise se odnosi na putanju nego na ciljano mesto).
Meni je logicnije da nesto snimim nego da sacuvam ili nedajboze sejvujem.
Takodje, nekad smo se svadjali oko glagola formatirati, formatisati, formatizovati, ...
Najvise stranih izraza (bez realne, da ne kazem stvarne, potrebe) koriste profesori na fakultetima, da se ne bi mucili mnogo pri prevodjenju strane literature. To je relevantno, relativno u odnosu na referentni aspekt, ...

[oliver]

Uglavnom se slažem s bluesman-om, mogu reći da mi je uštedio nekoliko paragrafa

Kad pomenuste Mikro, mene jaako nerviraju njihovi prevodi (npr. hiperveza = link, a kao "hiper" je srpski?) koji nerijetko zbune ili mi dođe da se umrem od smijeha. "Jednostavno rešenje za neposlušne omotnice", "Svet na radnoj površini". Omotnice? WTF... Pretjerivanje. Jedino ću pod prijetnjom smrću početi da folder zovem omotnicom, desktop radnom površinom, link hipervezom ("klikni na hipervezu"?). Skoro pa se može porediti sa Hrvatima i njihovim novopečenim jezikom. Čokolada onome ko provali šta je "optički pretvornik"

Ne sviđa mi se ni sejvovanje, translacija, transkripcija, deskripcija ni sve ono što čime se, kao namjerno, želi sakriti svaki trag našem jeziku - pa čak i u ovim slučajevima kada imamo sasvim "normalne" riječi: snimanje, prevod, prepis(ka), opis.

O političarima i zvaničnicima kojekakvih organizacija/preduzeća/itd i njihovom današnjem birokratskom "vokabularu" ne treba ni govoriti. Što je još gore, na televiziji je sve više zastupljen taj "novi" jezik, transparentne integracije u evropske tokove i slične baljezgarije. Za nepovjerovati. Skoro sam pročitao knjigu "Talason", Dušana Orlovića, napisanu 1984. Čovjek je još prije 20 godina ukapirao neke stvari oko našeg jezika, ne mogu vam opisati koliko sam se iznenadio kad sam vidio godinu kad je knjiga izdata. Btw, knjigu su, boga pitaj zašto, svrstali u naučnu fantastiku iako od naučne fantastike nema ni "n" (pritisnite sledeću hipervezu kako biste posjetili Internet lokaciju knjižare: plato.co.yu)

Šta će biti na kraju? Sitni smo miševi, ima zagovornika različitih varijanti i teško je biti pametan pa reći šta je najrealnije...