Registar nacionalnog Internet domena

[danko]

Originalno napisao Dragan Varagić

U Srbiji ima preko 350 hiljada firmi u različitom statusu. Ako 25% njih ima neko prisustvo, a da jedan broj njih ima i zaštićene proizvode za koje bi želeli nešto dodatno da naprave na posebnom domenu, zašto im se ne bi omogućilo da za vreme preregistracije .yu na .rs da oni koji imaju adekvatna dokumenta, da registruju zaštićena imena firmi, proizvoda/usluga?

Na ovaj način se ne daje dodatno vreme, a vlasnici .yu domena ne mogu biti oštećeni (sem ako su već u sporu zbog naziva domena).

Nešto se mi ne razumemo do kraja.
Sve firme su i do sada (uz malo papirologije zavisno od izabranog agenta registracije) mogle da registruju jedan domen besplatno i time zaštite jedan brend (bez obzira da li je registrovani žig). Znači sam broj firmi nije bitan.
Neke firme su imale više odvojenih delova koji su se bavile posebnim brendovima (kako beše onaj primer - Next sokovi, Voda Voda i valjda još neka pića) i kao što vidimo uspešno su registrovali dosta imena.

Onaj ko ima firmu, a nije registrovao domen u .yu do sada nije baš puno zaintresovan za prisustvo na srpskom Internetu i ne vidim zašto bi pravili procedure za njega.

Postoji ogroman broj zaštićenih imena za koja ne postoji interes da se kupi sajt tog naziva - primeri su komercijalni nazivi hemijskih formula u farmaceutskoj indstriji (koliko ja znam glavni biznis advokatskih agencija za zaštitu intelektualne svojine), pa ni njih ne treba da štitimo.

Ne znam koliko si stigao da proučiš dokumenta, ali predviđeno je da registracija domena koji nisu rezervisani (potrebe Rnids, države, tranzicije) krene odmah. Ako bi trebalo da damo prednost vlasnicima zaštićenih žigova onda bi smo odložili početak slobodne registracije, a to nije popularno. Ako bi smo dali period za njih onda bi možda imali smisla da dajemo i period za sve registrovane firme da uzmu svoj naziv, pa period za sve ljude da uzmu svoje ime i prezime i tako dalje.

Dodatno pitanje je prioritet zaštite - da li prednost trebaju da imaju vlasnici sadašnjih domena ili vlasnici žigova. Ako bi uopšte pravilnici prihvatili da se bave kontekstom imena domena (sada je domen samo labela za lokaciju ip adrese i servisa - RNIDS ne ulazi u značenje naziva) i prepoznali obik jednakosti između domena i zaštićenog žiga onda bi vrlo brzo došli do toga da žig ima prednost nad postojećom registracijom. Po mom mišljenju zadatak RNIDS-a je da vrši tranziciju, a ne preraspodelu domena i bilo bi loše da se pravo žiga stavi iznad prava sadašnjih registranata.

Koliko ja shvatam imamo dilemu: Da li da štitimo onaj podskup vlasnika žigova koji ih imaju više pa nisu mogli da se registruju ili da krenemo odmah i ne izneverimo očekivanja javnosti (i možda imamo malo više arbitraža).