Registar nacionalnog Internet domena

[svemirco]

Clan 7.

(3) Током трајања фазе иницијалне регистрације, регистрант домена у оквиру .co.yu, .org.yu или .edu.yu адресног простора yuTLD регистра, може поднети захтев за регистрацију домена са истим називом у оквиру адресног простора првог нивоа rsTLD регистра (.rs), под условом да домен таквог назива у адресном простору првог нивоа rsTLD регистра није већ резервисан или регистрован.
(4) У случају да два или више регистраната поднесу захтев за регистрацију истог .rs домена по основу претходног става, РНИДС ће одобрити први евидентирани захтев за који се утврди да је поднета документација исправна.

Jel ovo znaci da moze da postoje dva domena sa istim nazivom u okviru istog adresnog prostora, npr. radoje.co.yu i radoje.co.yu?
Kako mogu da se pojave isti zahtevi od YU vlasnika za istoimene domene?



Clan 8.

Приликом подношења захтева за регистрацију домена у оквиру rsTLD регистра, регистранти .yu домена додатно подносе РНИДС-у, посредством овлашћених регистара, податке о себи и административном контакту за .yu домен, чиме доказују да имају основ за стицање предности на регистрацију траженог домена. Ови подаци морају се подударати са подацима уписаним у WHOIS бази yuTLD регистра.

Kako ce se sticati prednost ako se vlasnik postojeceg yu domena seti tek posle par meseci da preregistruje domen jer ga npr. provadjer nije obavestio "na vreme", a vlasnik, tzv firma "STR Radoje", nema blage veze sa netom?
Da ne bude "ko prvi devojci, njemu dete"...

Napomenuo bih da je nekoliko hiljada sajtova uradjeno od strane "klinaca iz komsiluka" i da isto toliko vlasnika istih nece, niti imaju pojma da se ovo uopste i desava.

Mislim da bi trebala da prostoji obaveza provajdera (registara) da obavesti vlasnika o tranziciji i da se da razuman rok za odziv.


Takodje, automatska preregistracija nije komplikovana.
Znam sta je konkretno problem, ali milsim da je jednostavno (sa matematicke strane) ako je:
WHOIS yuTLD = APR => .yu = .rs

E sad, "tehnicki" - u svakom slucaju ce neko predata dokumenta, tj. gore pomenuti izraz, da proverava, zar ne?

Radi se o tome sto bih ja trebao da zovem (ako ima fax) ili da idem (ako ga nema) od jednog do drugog klijenta i da ih "cimam" da vade iste papire (resenje o registracji, prilog 1, prilog 4, zahtev) i ja da skeniram i saljem za registraciju.
Mada, ako budem uzimao proviziju za to, recimo 20% od cene domena bice meni "tranzicijo, ljubavi moja"...
:-)

[danko]

Originalno napisao svemirco

Jel ovo znaci da moze da postoje dva domena sa istim nazivom u okviru istog adresnog prostora, npr. radoje.co.yu i radoje.co.yu?
Kako mogu da se pojave isti zahtevi od YU vlasnika za istoimene domene?

Ne. To znači da mogu postojati dva domena sa istim nazivom u okviru različitih adresnih protora - npr danko.co.yu i danko.org.yu i onda će danko.rs moći da dobije onaj ko se prvi javi.
Naravno, ako pre toga danko.rs nije rezervisao RNIDS (za svoje potrebe, potrebe države ili na osnovu preporuka ICANN ili tehničkih razloga), ili ako nije postojao danko.yu koji ima prednost u odnosu na adresne prostore drugog nivoa (na osnovu prvog člana).

Kako ce se sticati prednost ako se vlasnik postojeceg yu domena seti tek posle par meseci da preregistruje domen jer ga npr. provadjer nije obavestio "na vreme", a vlasnik, tzv firma "STR Radoje", nema blage veze sa netom?
Da ne bude "ko prvi devojci, njemu dete"...
Napomenuo bih da je nekoliko hiljada sajtova uradjeno od strane "klinaca iz komsiluka" i da isto toliko vlasnika istih nece, niti imaju pojma da se ovo uopste i desava.

Misija RNIDS je da upravlja nacionalnim domenom u koristi Internet zajednice i društva. Ako neko ne zna sa svoje prisustvo na netu možda on i nije vlasnik tog domena.
Sa druge strane ovo je prava prilika za "klince" da zarade dodatnu kintu tako što će "STR Radoju" ažurirati Internet prisustvo završavajući im registraciju novog domena i možda unapređujući prezentaciju.

Prednost za postojeće vlasnike domena na isto ime (u istom adresnom prostoru PLUS direktno u najvišem .RS adresnom prostoru) će biti obezbeđena prvih 6 meseci.
Za slučajeve kada mogu da se pojave dva važi "ko pre devojci" - koji drugi model može da postoji?

Mislim da bi trebala da prostoji obaveza provajdera (registara) da obavesti vlasnika o tranziciji i da se da razuman rok za odziv.

Obavezu nije moguće prebaciti na dosadašnjeg provajdera jer se ne zna ko je provajder (osim po DNS, a većina slučajeva koje si pomenuo je na nekim besplatnim besmislicama), a i da se zna ne postoji nikakva obaveza provajdera prema RNIDS.

RNIDS će svakako obavestiti email-om sve postojeće registrante, ali još važnije vršiti i snažnu PR kampanju da objasni šta se dešava sa domenima, da pozove vlasnike domena da se preregistruju i sve koji žele Internet prisustvo u budućnosti da zaštite svoje ime kupujući domen na vreme. U to će se svakako uključiti i ovlašćeni registri koji će posao raditi radi ostvarenja dobiti, pa valjda bar neki od njih znaju šta je marketing.

Takodje, automatska preregistracija nije komplikovana.
Znam sta je konkretno problem, ali milsim da je jednostavno (sa matematicke strane) ako je:
WHOIS yuTLD = APR => .yu = .rs
E sad, "tehnicki" - u svakom slucaju ce neko predata dokumenta, tj. gore pomenuti izraz, da proverava, zar ne?
Radi se o tome sto bih ja trebao da zovem (ako ima fax) ili da idem (ako ga nema) od jednog do drugog klijenta i da ih "cimam" da vade iste papire (resenje o registracji, prilog 1, prilog 4, zahtev) i ja da skeniram i saljem za registraciju.
Mada, ako budem uzimao proviziju za to, recimo 20% od cene domena bice meni "tranzicijo, ljubavi moja"... :-)

Ako si ovlašćeni registar treba da zarađuješ na tom poslu. RNIDS nema nikakvu nameru da utiče na tržišnu utakmicu. Verujem da će (bar neki) ovlašćeni registri imati i reselere (pod-prodavce) kojima obzirom na to da treba da se bave i dokumentacijom očekujem da moraju da daju vrlo značajan rabat. Prema tržišnim iskustvima sa gTLD (.com/.org/...) očekujem da cena u maloprodaji bude oko duplo veća od cene koju plaćaju OR.
Veza iznmeđu APR i RNIDS ne postoji i ne verujem da ima šanse da se automatizuje. Sa druge strane nema razloga da se plaćaju izvodi iz APR - koliko ja znam zakon predviđa da je podatak na Web sajtu APR validan (mada znamo da ta ista država trži izvod sa pečatom), a RNIDS će primati dokumenta u elektronskom obliku (jer nije država).

Danko Jevtović