Sayonara Nixa - さようなら

dijica · 24. 11. 2011.

Nixu sam upoznala istog dana kad i Dinketa, 2009. godine, na Blog Openu u Nišu i naravno da sam, kad sam ga videla, pomislila: U jbt! Zajebala sam predavanje Miloja Sekulića (izvini Miloje, bežala sam ja i sa važnijih predavanja i bez tako dobrog povoda) i otišla sa ovom dvojicom, Dinketom i Nixom u neki obližnji šugavi kafić. Njih dvojica su sat vremena pričali nešto jebem li ga šta, ja ih ama baš ništa nisam razumela te sam se zabavljala njihovim pojavama i nekako je to uhvatio Dinketov fotoaparat zbog čega me je Peđa Blogowski posle zezao: “Gleda @Dijica u @NikolaDenic i kaže mu: Sad' ću te "mali" pojedem!!”

Vi ga znate bolje, znate kakav je bio programer, kakv drug, ali za mene je Nixa bio i takvog ću ga pamtiti frajer koji je uz to i programer. Da me ne shvatite pogrešno, ali ne viđa se ta kombinacija tako često.

Možda ne bih ni reč rekla o svemu ovome, jer ja uprkos tome što je do sad trebalo da razvijem imunitet na umiranje, s obzirom na moju profesiju, nemam dobru reakciju osim da zanemim pred činjenicom da je neko umro prerano. I da to nije fer. I da se ljutim zbog toga. Ali Nixu sam videla veče pre toga, i malo smo proćaskali, rekla sam mu da spava malo više, i da to kako brzo živi ništa ne valja. I rekla sam mu još neke privatne stvari, da prenese jedan pozdrav i da mi učini nešto kad se vrati u Bg. I rekla sam mu na kraju: “Srećan put Nixa. Aj vidimo se!” Nisam mislila ovako. Ne u subotu. I ne na onom mestu.

24. 11. 2011.	#1
dijica novi član Datum učlanjenja: 14.08.2009 Poruke: 4 Hvala: 3 1 "Hvala" u 1 poruci	Nixu sam upoznala istog dana kad i Dinketa, 2009. godine, na Blog Openu u Nišu i naravno da sam, kad sam ga videla, pomislila: U jbt! Zajebala sam predavanje Miloja Sekulića (izvini Miloje, bežala sam ja i sa važnijih predavanja i bez tako dobrog povoda) i otišla sa ovom dvojicom, Dinketom i Nixom u neki obližnji šugavi kafić. Njih dvojica su sat vremena pričali nešto jebem li ga šta, ja ih ama baš ništa nisam razumela te sam se zabavljala njihovim pojavama i nekako je to uhvatio Dinketov fotoaparat zbog čega me je Peđa Blogowski posle zezao: “Gleda @Dijica u @NikolaDenic i kaže mu: Sad' ću te "mali" pojedem!!” Vi ga znate bolje, znate kakav je bio programer, kakv drug, ali za mene je Nixa bio i takvog ću ga pamtiti frajer koji je uz to i programer. Da me ne shvatite pogrešno, ali ne viđa se ta kombinacija tako često. Možda ne bih ni reč rekla o svemu ovome, jer ja uprkos tome što je do sad trebalo da razvijem imunitet na umiranje, s obzirom na moju profesiju, nemam dobru reakciju osim da zanemim pred činjenicom da je neko umro prerano. I da to nije fer. I da se ljutim zbog toga. Ali Nixu sam videla veče pre toga, i malo smo proćaskali, rekla sam mu da spava malo više, i da to kako brzo živi ništa ne valja. I rekla sam mu još neke privatne stvari, da prenese jedan pozdrav i da mi učini nešto kad se vrati u Bg. I rekla sam mu na kraju: “Srećan put Nixa. Aj vidimo se!” Nisam mislila ovako. Ne u subotu. I ne na onom mestu.