Upotreba return u funkcijama - programerski stilovi

[ivanhoe]

ok, nije to sto sam izostavio par zagrada oko if bila poenta, neko voli da ih pise, neko ne... pricao sam o zahtevu da se koristi samo jedan return, radi preglednosti koda...

Zapravo, cela stvar mi je pala na pamet jer sam nedavno procitao na minecraft blogu text u kome autor pominje kako su mu na nekom intervjuu zamerili sto nije "skolovani programer", pa zato ne vodi dovoljno racuna o konvencijama i best-practices savetima (koje bi valjda naucio na faxu da nije samouk)... malo mi je to zazvucalo kao bull****, koliko god njihovi fakulteti bili bolji od nasih, jer ono sto su mene ucili na faxu pre 15 godina, a skolovao sam se za programera, nije bas toliko krucijalno, a mnogo toga mislim da nije ni tacno, bar ne vise (kao recimo ovo za jedan return)

[srdjan]

Originalno napisao ivanhoe

ok, nije to sto sam izostavio par zagrada oko if bila poenta, neko voli da ih pise, neko ne... pricao sam o zahtevu da se koristi samo jedan return, radi preglednosti koda...

Meni je čitljivost uvek pre nečije akademske definicije "lepote" koda.

Trudim se da odmah return-ujem ako to pojednostavljuje ostatak koda. Inače bi imao dodatna ugnježivanja ili administraciju result varijabli. To znači da mogu da mi se dese i jedan i drugi slučaj u istoj funkciji, ali ne mislim da je to loše.

Ne jednom sam koristio goto iz istog razloga... od nedavno stavljam komentar // kacam rasan

Osim naravno u situacijama kada je očigledno o čemu se radi (npr. @salebab-ov primer). Ja bih ga napisao ovako, prvo proveravam fail situacije i tako ih mentalno "brišem" i manje gledam gore-dole i uparujem zagrade

PHP kôd:

function json_get_user() {
  if(empty($_POST['user_id'])) {
    $result['status'] = 'fail';
    $result['msg'] = 'There is no user id';
  }
  else {
    $user = UserFactory::getById($_POST['user_id']);
    if(empty($user)) {
       $result['status'] = 'fail';
       $result['msg'] = 'User not exists';
    } else {
       $result['data'] = $user;
       $result['status'] = 'ok';
    }
  }

  return json_decode($result);
} 


[_korso_]

Originalno napisao srdjan

PHP kôd:

function json_get_user() {
    $user = UserFactory::getById($_POST['user_id']);
    if(empty($user)) {
       $result['status'] = 'fail';
       $result['msg'] = 'User not exists';
    } else {
       $result['data'] = $user;
       $result['status'] = 'ok';
    }
} 


Svako ima svoje navike i svoje tumacenje sta je citljivo sta ne.
Verovatno zato i mnogi ozbiljni fw imaju neki coding guides (kako pisati uslove, imenovati promenjive ...)bilo da su Javascript, PHP, Ruby, kako bi naveli timove da pisu kod koji svako moze da cita, a ne da svako pise kako mu je volja.

Ja u PHP-u cesto(zavisi od nekih faktora) definisem defaultne vrednosti promenjive, bilo da je niz ili int (mada opet radim i kao sto je gornji deo koda - tesko je izolovati i generalizovati, a nekada opet kada ima mnogo uslova imam i vise returna).

Tako da bi ovo napisao verovatno i ovako:

PHP kôd:

function json_get_user() {
    $user = UserFactory::getById($_POST['user_id']);
    $result = array('status' => 'fail', 'data' => 'User not exists');

    if(!empty($user)) {
       $result['data'] = $user;
       $result['status'] = 'ok';
    }
} 


Eliminisem jedan else, vidim gde je definisana promenjiva i ako ne prodje uslov imace *uvek* ove izdvojene vrednosti.
Mozda je to nekom manje citljivo, mozda vise, ali tim u kome radim je navikao da radi sa ovakvim nekim stilom pisanja.

[tasmaniski]

^jos samo da si dao ime funkcije: jsonGetUser() - i to je taj prepoznatljiv stil koji mnogi koriste