Da li je korektno pitati kandidata unapred koliku platu traži?

[ajankovic]

Imao sam skoro slučaj da je osoba zadužena za organizovanje intervjua tražila da otvoreno kažem u kom rasponu očekujem platu. I to u toku telefonskog razgovora predviđenog za ugovaranje sastanka.

Ovakva pitanja sam viđao i ranije u samim oglasima za posao. Da se uz CV pošalje i očekivana plata. I razumem potrebu firme za takvim informacijama i nisam nimalo iznenađen ili uvređen. Ali sada kada mi je ovo pitanje postavljeno direktno i to tokom telefonskog razgovora na koji uopšte nisam bio spreman, našao sam se u malo neprijatnoj situaciji.

Nevezano za moj slučaj generalno bih voleo da znam koje je vaše mišljenje o sledećem:

Zar definisanje plate ne predstavlja stvar pregovora nakon što su obe strane zaniteresovane na saradnju?
Zar odavanje plate unapred ne predstavlja odavanje ključne pozicije prilikom pregovaranja?
Da li kandidat u slučaju u kome poslodavac traži takvu informaciju ima pravo da istu informaciju traži i od poslodavca?

[novii]

Lično nisam u sličnoj situaciji jer radim na tome da osposobim svoj posao, a poslodavac kod koga sad radim debelo slaže i to čim zine. Mada ću dati neke odgovore na tvoja pitanja, iz mog ugla.

1. Lično sam zainteresovan da znam koliko bi bio plaćen u što skorije vreme kad se priča o poslu. Ne mora biti prvo pitanje, ali jednako bitno kao i pitanje radnog vremena. Preciznim definisanjem toga ( mada u IT se ne može sve definisati 100% ) odlučio bih koliko sam dalje zainteresovan za razgovor o poslu.
2. Radno vreme su ključne stvari, po mom mišljenu i kao take treba spomenuti što pre, jer se dogovaranjem nekih manje bitnih stvari samo gubi vreme. Ono razgovor od pola sata, pa zatim sat vremena neki testovi i zadaci i na kraju ti kažu neku nisku cifru za platu, to je izgubljenih sat i po vremena.
3. Raspitaš se kako firma plaća, to se uglavnom može lako saznati, ali je malo čudno to tražiti u reciprocitetu. Ako sam ja shvatio ti bi na njihovo pitanje "Koliku platu očekuješ", odgovorio sa "Koliku platu ste spremni da mi isplatite"

[ajankovic]

U suštini ne tražim ni ja posao. Više sam se prijavio na konkurs da ostanem u formi i da vidim kakvo je stanje na tržištu rada. I vidim forum prazan pa rekoh da pokrenem temu jer mi je interesantna .

Slažem se sa tobom da što više stvari koje mogu da budu dealbraker treba u početku da se razjasne. Po mom mišljenju to je najbolje uraditi još tokom oglasa. Odmah objaviti radno vreme, lokaciju, dužinu zaposlenja, uslove rada itd.

Ali nekako mi je plata uvek bila nešto oko čega se pregovara. Obe strane tek kada su zadovoljne onim što druga strana može da ponudi definišu opseg naknade za koji su spremni da pregovaraju. I onda se pregovorima utvrđuje na koju stranu će klizač da sklizne.

...na njihovo pitanje "Koliku platu očekuješ", odgovorio sa "Koliku platu ste spremni da mi isplatite"

Da baš tako. Možda zvuči bezobrazno ali i meni je zvučalo bezobrazno kada su i meni to pitanje postavili.

Možda sam trebao odmah da objasnim odakle ovakav stav. Naime, čitao sam neke članake na temu pregovaranja za platu (naravno strane). I uvek se tema vrti oko toga ko prvi kaže cifru taj je u slabijoj poziciji.

[acca]

Originalno napisao ajankovic

I uvek se tema vrti oko toga ko prvi kaže cifru taj je u slabijoj poziciji.

Ovo je zanimljivo. A ima i logike.
Vezano za konkretnu situaciju, jeste nezgodno. Recimo da imamo 2 kandidata, skoro sve ostalo im je isto, gde jedan traži 500 a drugi 1000 evra. Ovaj sa 500 traži toliko jer mu je hitno a ne želi da pretera a drugi traži 1000 a radio bi i za 700. Sad, ako firma zaposli ovog za 500 on će posle 2 meseca biti nezadovoljan jer mu više nije frka sa parama a zna da posao vredi više. I gubi motivaciju. Ako prime čoveka za 1000, precenili su ga i plaćaju više nego što je realno. Možda odgovor sa od-do više odgovara? Mada slažem se da je pregovor u direktnom razgovoru najbolje rešenje.

[3banchi]

To je stara fora na koju poslodavci pecaju radi ustede. Vecina kandidata iznosi skromnije cifre u zelji da uopste dobiju posao i budu "konkurentniji", nesto kao tender.
Tome danas pribegavaju i ozbiljne firme ali moje je misljenje da je to posledica poremecenog sistema vrednosti neoliberalne privrede. Nema vise fer pleja, profit je iznad morala i u zoni ivice zakona.
Banke su najbolji primer takvog ponasanja.
Licno pripadam nekoj staroj skoli gde onaj koji nudi posao treba da prvi ponudi i uslove. Detalji, pa i visina plate mogu biti stvar pregovora ali treba biti unapred objavljena i zavisi o vrsti posla, jacini firme i zelji za pozicioniranjem na trzistu.

[misk0]

Misljenja sam da tu nema neke igre / pregovora. Tj moguce je pregovarati za malu razliku.

Sa stanovista nekog ko trazi posao - ako sam u frci (nemam posao) prihvatam i manju platu i trazim neku skromnu platu.
Ako mjenjam posao - trazim bolji, kazem koliko meni treba (koliko mislim da zasluzujem) a njima ako odgovara - super, ako ne, hvala i sve najbolje.

Sa aspekta poslodavca - imaju toliki iznos na raspolaganju, mozes ti biti super-uber-mega ali ako oni nemaju para da te plate - dzaba.
Kontam da firme imaju proracune i da postoji tolerancija u plati ali da to nije velika cifra.

Takodje, ako trazis mnogo vishe nego sto nude - recice ti hvala/dovidjenja. Ako trazis malo vishe, onda ce se pogadjati sa tobom. Tako da mislim da tu nema nekih igaranja / ku***nja / ko ce bolje proci.

Opet, velike firme imaju 'platne razrede' i njihove neke klasifikacije i kod njih u sustini nema nekog pregovaranja. Kazu ti koliko placaju tu poziciju (u CH obicno dobro) a na tebi je da pristanes / odustanes. Postoji bonus koji je varijabilan ali ne znam da li postoje pravila i zato.

[mileusna]

Meni je to savršeno logično, što bi se ti cimao sa 5 krugova razgovora u firmi gde je plata duplo manja od onog što ti očekuješ? I za firmu je bolje da ne gubi vreme sa nekim čije zahteve ne može da ispuni.

Razlog zašto je tebi neprijatno je poremećeno tržište kod nas jer ljudi traže bilo kakav posao. Mnogi ljudi počnu da rade a i da ne znaju kolika će im biti plata jer ne biraju pa koliko god da daju, puna kapa. Po meni, ako ne pitaš kolika bi plata bila automatski spadaš u ljude koji bi radili i za kikiriki, pa ćeš toliko na kraju i dobiti.

Iako tako ne deluje, svaki razgovor za posao je u stvari dvosmerni razgovor. Firma proverava da li ti njima odgovaraš, a sa druge strane i tvoje je pravo da proveriš da li firma tebi odgovara. Nedostatak radnih mesta u Srbiji je kod nas stvorio podanički odnos prema poslodavcima pa su razgovori za posao jednosmerni, mada to u ovoj našoj struci nije toliko izraženo jer ljudi koji vrede biraju najbolje ponude.

[mangia]

Meni recimo veoma bitnu ulogu igra i tim sa kojim ćeš raditi... Ako upadneš u hrpu idiota koji ne znaju ništa, ne tuširaju se redovno, non stop turpijaju o glupostima umjesto o poslu,,,, Nema para da bih izdržao i 2 mjeseca...

Čulo mirisa imam nadprosječno osjetljivo i užasno me izbija loša higijena. Srećom, ekipa sa kojom sam zadnjih 10-15 godina ima isto mišljenje kao i ja i svi vrlo dobro paze na higijenu.

[Dzordz]

Vrlo dobro pitanje Iz licnih razloga ja dosta idem na intervjue tako da sam u zadnjih godina dana bio (sto licno sto telefonom) na sigurno 15ak.

Poslodavac/HR ima cifru u glavi ili na papiru. Kod nas u firmi se to zove MRG ili Market Rate Guidlines. Razne firme rade procene i izbace donju i gornju granicu za odredjenu poziciju i ti mozes da dobijes platu negde u tom rangu.

Na pitanje koliku platu zelis moji odgovori su uglavnom:
1. Nisam imao prilike da istrazim plate za tu poziciju da li bismo mogli da ostavimo za sledeci razgovor
2. Minimum X u zavisnosti od benefita (kada znam sve infomracije vezane za poziciju i trziste)
3. Nisam siguran koliko je rang plata da li mozete da mi date neki okvir?

Za posao koji sam nedavno dobio sam koristio opciju dva i iznenadjujuce dali su mi vecu platu nego sto sam trazio tako da verovatno i oni moraju da ispostuju neke procedure.

Ako imate recruitera on radi i za vas, posto dobija procenat kad vi dobijete posao, trazite od njega/nje tu informaciju.

P.S. Sve firme su u CZ i globalne.

[webarto]