Registar nacionalnog Internet domena

[Vladimir Markovic]

@danko

Potpuno se slazem sa tobom i mislim da bi bilo previse komplikovano da rnids ulazi u to, ali jos nesto

ako se recimo jedan clan navede kao tehnicki a drugi kao administrativni kontakt da li su prava nad domenom ista, zar vlasnik domena nije onaj ko ga je registrovao, tehnicki kontakt moze da se izmeni koju on tezinu ima u celoj prici ako vlasnik domena moze da promeni DNS ili bilo sta drugo bez icije saglasnosti.

Mislim da je ipak najbolje resenje ovo za potpisivanje ugovora koji regulise vlasnistvo nad domenom

[danko]

Originalno napisao Vladimir Markovic

@danko

Potpuno se slazem sa tobom i mislim da bi bilo previse komplikovano da rnids ulazi u to, ali jos nesto

ako se recimo jedan clan navede kao tehnicki a drugi kao administrativni kontakt da li su prava nad domenom ista, zar vlasnik domena nije onaj ko ga je registrovao, tehnicki kontakt moze da se izmeni koju on tezinu ima u celoj prici ako vlasnik domena moze da promeni DNS ili bilo sta drugo bez icije saglasnosti.

Mislim da je ipak najbolje resenje ovo za potpisivanje ugovora koji regulise vlasnistvo nad domenom

Da, naravno. Vlasnik domena je "registrant" - posebno polje u bazi odvojeno od administrativnog kontakta.
Ja sam samo hteo da kažem da tehnički kontakt možda olakšava neke aspekte - za regulisanje pravnog statusa je neophodan ugovor, ali to nema veze sa RNIDS.

[MilosV]

Pozdrav ucescnicima.

Ja imam odredjene komentare, primjedbe i sugestije.
Za sada se to odnosi na sledece, iz Opstih uslova:

1) Clan 4 stav 2 tacka 4: pravno lice ne moze da ima drzavljanski status i to se ne treba navoditi. Mozda bi bolje bilo da stoji samo "Pravno lice sa sedistem u Srbiji"

2) Clan 4 stav 2 tacka 2: zasto se insistira na stalnom prebivalistu drzavljana u Srbiji?? Zasto ne bi mogli da imaju pravo na registraciju domena i drzavljani Srbije koji nemaju stalno prebivaliste u Srbiji? Poznato vam je da je nedavno izglasan novi zakon o drzavljanstvu Srbije i zbog ovog clana stotine hiljada ljudi nece biti u mogucnosti da registruju domen. U vezi sa ovim videti i clan 13 Ustava Srbije, oba stava.

3) Clan 17: mislim da bi ovaj clan mogao da bude prilicno problematican zato sto je ostavljen veoma sirok i nedefinisan prostor. Ko ce biti nadlezan da odredjuje sta ulazi u netrpeljivost i mrznju, a sta ne? Hoce li RNIDS da organizuje komisiju koja ce da (na osnovu kojih kriterijuma, na koji nacin, sa kakvim zalbenim pravima...??) odredjuje sta je nepodobno, ili ce da taj posao delegira npr. Fondu za humanitarno prvo ili Zenama u crnom? Hoce li reagovati na svaku zalbu koju upute organizacije tog tipa, ili pojedini mediji kada krenu u lincovanje pojedinaca i udruzenja??
Ovime se pojavljuje realna mogucnost krsenja Ustava Republike Srbije, posebno clanova koji se odnose na ljudska prava i slobode (npr. clanovi 21 i 43).

Meni je jasno da iza ovog stoje dobre namjere ali mislim da je ljudima iz RNIDS-a dobro da se ne petljaju u cenzurisanje, jer ako se to desi s vremena na vrijeme ce se javljati sporovi po pitanju sadrzaja pojedinih stranica i to bi moglo praviti znacajno opterecenje, glavobolje, razne istupe i suprotstavljanja u javnosti i sl a to vam stvarno nije potrebno jer vi servisirate samo nazive.
Dalje, ako vec zelite da se bavite cenzurisanjem, onda treba podobro da prosirite listu jer postoji jos mnogo aktivnosti koje su nezakonite a nisu govor mrznje.

Po meni to bi se moglo rijesiti na dva nacina.
Prvi nacin je da se nikome ne osporava pravo na domenski naziv, kako god ga koristio. U koje god svrhe da ga koristi (a to moze da bude i djecija pornografija, terorizam, sirenje laznih informacija, smanjivanje odbrambene sposobnosti nacije, ekonomske manipulacije, prodaja droge, warez, piratstvo itd) pitanje vidljivosti tog domena trebalo bi da se rjesava na nivou provajdera (tamo gdje se fizicki nalazi sadrzaj, jer domen je adresa) odnosno drugih karika koje vode do domena, putem nadleznih organa.
Svaki sajt koji nesto prikazuje se negdje hostuje, tamo gdje se hostuje mogu da ga gase i zabranjuju i takodje postoji odgovornost i samog registranta pred sudskim i drugim organima.

Druga varijanta je slicna prvoj, razlika je samo u tome sto se moze ostaviti prostor da se putem sudskog rjesenja suspenduju odredjeni nazivi, ali ponavljam, mislim da to nije potrebno jer za sadrzaje sajtova postoje nadlezne institucije koje treba da rade svoj posao.

Na kraju sto se tice ovog pitanja, prihvatanjem clana 17 i sam RNIDS na sebe preuzima odgovornost za domene koji eventualno ispunjavaju te (nedefinisanne i varijabilne) kriterijume, a koje iz nekog razloga ne ugasi (npr nisu znali, neazurnost i sl). Tako se teoretski moze desiti i da pojedinci ili grupacije u odredjenim okolnostima tuze RNIDS i traze odstetu zato sto neki domen nije bio suspendovan itd.
Analogije radi, gasenje domena je isto kao kada bi u elektricnom ugasili struju nekome ko "potpiruje mrznju", ili vodovod ukinuo vodu, ili patentni zavod odbio da registruje (ili suspenduje registraciju) patenta za koji smatraju da ugrozava manjinska prava i tako redom.

--
DAKLE, to su bili odredjeni komentari. Nisam sve procitao i proucio, vjerovatno cu se kasnije javiti i oko ostatka.
Sada ide sugestija.

Poznat vam je clan 1 Ustava Srbije (..je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive..). Ovdje treba imati u vidu da srpski narod ne zivi samo u Srbiji, zapravo, 30-40% pripadnika srpskog naroda zivi u inostranstvu. Takodje treba imati u vidu i da su Republika Srbija i Republika Srpska vise puta potpisali Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama, koji se odnosi i na ekonomsku, naucnu i tehnicku saradnju.

Posto vam je poznato da se .RS fino uklapa u Republiku Srpsku i da RS u sustini nema svoj domen (prica sa .ba domenom je komplikvana i seze izvan okvira ove teme), bilo bi dobro da se i fizickim i pravnim licima sa podrucja RS omoguci registracija ovog domena, ukljucujuci i rad ovlascenih registara sa ovog podrucja. Za to postoji vise osnova, kao sto rekoh, navedeni clan u ustavu, novi zakon o drzavljanstvu i sporazum o specijalnim i paralelnim vezama. Mnoge firme iz RS posluju u Srbiji, i obrnuto, univerziteti su uvezani i saradjuju, postoje zajednicke institucije i tijela, neke politicke stranke, udruzenja gradjana, strukovna udruzenja djeluju u oba podrucja i tako redom. Razmislite o ovome.

Skraceno: Srbija je drzava srpskog naroda (i drugih gradjana koji zive na njenoj teritoriji), a domen .rs je resurs Srbije. Prema tome, svaki pripadnik srpskog naroda (i drugih gradjana koji zive na njenoj teritoriji) ima jednako pravo na navedeni resurs.

U vezi sa tim imam jos i pitanje - sta planirate da radite sa domenima iz RS koji su registrovani pod .yu u periodu tranzicije? Po sadasnjem prijedlogu ti pravni subjekti nece moci da vrse (pre)registraciju. Ja znam vise adresa udruzenja, institucija i ostalih koji yu domen koriste skoro deset godina i skroz regularno su ga registrovali i registracija je kao takva prihvacena.

Zahvaljujem se na paznji i eventualnom odgovoru.

[danko]

Originalno napisao MilosV

1) Clan 4 stav 2 tacka 4: pravno lice ne moze da ima drzavljanski status i to se ne treba navoditi. Mozda bi bolje bilo da stoji samo "Pravno lice sa sedistem u Srbiji"

Pravnici kažu da može i da se upravo tako kaže – i meni je bilo čudno na prvo čitanje. Mislim da sam pomenuo da planiramo još jednom na kraju javne rasprave da prođemo finalno pravno usaglašavanje i da dobijemo mišljenje relevantne pravne firme.

2) Clan 4 stav 2 tacka 2: zasto se insistira na stalnom prebivalistu drzavljana u Srbiji?? Zasto ne bi mogli da imaju pravo na registraciju domena i drzavljani Srbije koji nemaju stalno prebivaliste u Srbiji? Poznato vam je da je nedavno izglasan novi zakon o drzavljanstvu Srbije i zbog ovog clana stotine hiljada ljudi nece biti u mogucnosti da registruju domen. U vezi sa ovim videti i clan 13 Ustava Srbije, oba stava.

Nešto se ne razumemo. Ako nema prebivalište može da registruje domen ali mora da ima zastupnika koji je iz Srbije i koji će biti administrativni kontakt:
физичко лице, српски држављанин, који нема пребивалиште у Србији, само преко заступника (административног контакта) који има пребивалиште, односно седиште, у Србији и који је српски држављанин;

3) Clan 17: mislim da bi ovaj clan mogao da bude prilicno problematican zato sto je ostavljen veoma sirok i nedefinisan prostor. Ko ce biti nadlezan da odredjuje sta ulazi u netrpeljivost i mrznju, a sta ne? Hoce li RNIDS da organizuje komisiju koja ce da (na osnovu kojih kriterijuma, na koji nacin, sa kakvim zalbenim pravima...??) odredjuje sta je nepodobno, ili ce da taj posao delegira npr. Fondu za humanitarno prvo ili Zenama u crnom? Hoce li reagovati na svaku zalbu koju upute organizacije tog tipa, ili pojedini mediji kada krenu u lincovanje pojedinaca i udruzenja??

Ovime se pojavljuje realna mogucnost krsenja Ustava Republike Srbije, posebno clanova koji se odnose na ljudska prava i slobode (npr. clanovi 21 i 43).
…

Ja smatram da RNIDS ne treba da ulazi u sadržaje niti Web sajtova ni servisa koji se nalaze na domenima niti u značenje samih reči koje čine naziv domena (znači to je labela bez smisla, a ne reč koja ima smisao). Iako je ceo duh dokumenata RNIDS bazično takav neki kompromis sa relanim životom se mora napraviti.
Ovaj član je preuzet iz ustava i ako RNIDS ne bi delao u situacijama iz člana (direktno preneto iz ustava) onda bi RNIDS kršio ustav. Ja nisam pravnik, posebno ne stručnjak za ustavno pravo, ali ako imaš bolju formulaciju svakako je pošalji na predlog na sajtu http://www.rnids.rs/.

Posto vam je poznato da se .RS fino uklapa u Republiku Srpsku i da RS u sustini nema svoj domen (prica sa .ba domenom je komplikvana i seze izvan okvira ove teme), bilo bi dobro da se i fizickim i pravnim licima sa podrucja RS omoguci registracija ovog domena, ukljucujuci i rad ovlascenih registara sa ovog podrucja. Za to postoji vise osnova, kao sto rekoh, navedeni clan u ustavu, novi zakon o drzavljanstvu i sporazum o specijalnim i paralelnim vezama. Mnoge firme iz RS posluju u Srbiji, i obrnuto, univerziteti su uvezani i saradjuju, postoje zajednicke institucije i tijela, neke politicke stranke, udruzenja gradjana, strukovna udruzenja djeluju u oba podrucja i tako redom. Razmislite o ovome.

Svakako računamo da će domen .rs biti popularan i u Republici Srpskoj. Registracija je omogućena i stranim i fizičkim i pravnim licima (pa samim tim i državljanima BiH odnosno Republike Srpske), ali moraju imati zastupnika u Srbiji (administrativni kontakt) inače dajemo registraciju licima koja su van domašaja pravosuđa Srbije.
Ovlašćeni registri po pravilniku moraju biti iz Srbije i ja smatram da tako treba i da ostane. Naravno, apsolutno ništa ne smeta da ovlašćeni registar iz npr Užica ima svoje predstavništvo (ili reselere) iz npr Banja Luke.

U vezi sa tim imam jos i pitanje - sta planirate da radite sa domenima iz RS koji su registrovani pod .yu u periodu tranzicije? Po sadasnjem prijedlogu ti pravni subjekti nece moci da vrse (pre)registraciju. Ja znam vise adresa udruzenja, institucija i ostalih koji yu domen koriste skoro deset godina i skroz regularno su ga registrovali i registracija je kao takva prihvacena.

Ja ne vidim koja odredba pravilnika o tranziciji bi njima smetala i smatram da mogu da vrše registraciju u skladu sa novim dokumentima i da ostvare prednost i direktno u .rs.

Pri tranziciji niko ne namerava da proverava da li je neki .yu domen ispravno registrovan nego da se vidi da li registrant koji želi da registruje to isto ime u .rs (u ekvivalentnim adresnim prostorima) ima kontinuitet sa starim registrantom. Za složenije slučajeve će morati da se osnuje komisija (član 8. pravilnika o tranziciji)