Mapiranje prepreka za razvoj e-trgovine

[smarkovic]

Kao što možda (ne)znate, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo i Ministarstvo trgovine i usluga uspostavili su dosta dobru saradnju tokom proteklih nekoliko meseci o povodu rada na novoj Strategiji razvoja informacionog društva u Srbiji, koja je predvidela usvajanje akcionog plana za uklanjanje prepreka za e-trgovinu. Ova strategija usvojena je tokom leta na Vladi, što znači da imamo zeleno svetlo za nastavak akcije

Okvirni plan tokom narednih par meseci je da MTID i MTU naprave što detaljniju/jasniju mapu prepreka za razvoj e-trgovine u Srbiji, kako bi svima postalo jasnije šta su najveći problemi, koja regulativa treba da se menja/dopunjava, ko je za taj posao nadležan/odgovoran, koliko je vremena/para potrebno, koji su prioriteti itd.

U okviru ovog procesa potrebna nam je Vaša pomoć, posebno imajući u vidu da se ovaj forum u značajnoj meri bavi temama e-trgovine i da se na njemu okupljaju oni koji od toga žive (ili bi voleli da mogu da žive)

Osnovne grupe pitanja su:

1. Sa kojim problemima se suočavaju trgovci i pružaoci usluga u procesu prodaje roba i usluga (kako u veleprodaji, tako i u maloprodaji):
- na domaćem tržištu, domaćim fizičkim i pravnim licima
- u inostranstvo (izvoz), stranim fizičkim i pravnim licima

2. Sa kojim problemima se suočavaju krajnji kupci, domaća fizička i pravna lica kada kupuju robu i usluge:
- od domaćih trgovaca i pružalaca usluga
- od inostranih trgovaca i pružalaca usluga

3. Koji su to drugi problemi koji usporavaju, ograničavaju ili na drugi način štetno utiču na brži razvoj e-trgovine, na primer u oblastima:
- pružanja/korišćenja infrastrukturnih usluga (ISP, hosting itd)
- ugovornih odnosa (osiguranja, reklamacije, garancije itd)
- administrativnih procedura: registracije firme, vođenja knjigovodstva, obračunavanja poreza itd.
- finansijskog poslovanja (načini plaćanja, domaći i strani payment provajderi itd)
- logistike/dostave

Idealno bi bilo da u ovoj temi imamo samo poruke koje se bave što preciznijim identifikovanjem problema, a eventualnu diskusiju o problemima premestimo u neku drugu temu.

Pošto znam da je na ovom forumu u prošlosti bilo dosta diskusija koje su se vodile na temu raznih prepreka za e-trgovinu, bio bih vam vrlo zahvalan (naročito moderatorima) ako biste u ovoj temi poslali linkove na te teme ili direkne linkove na individualne poruke koje opisuju neki problem.

Takođe, pravilo je: što preciznije - to bolje. OK je da opišete slobodnim stilom šta vas 'boli', ali bi još korisnije bilo ako možete da navedete koji zakon/pravilnik ili koji član zakona/pravilnika je uzrok problema, koja institucija sprovodi neku problematičnu proceduru itd.

Naravno, slobodno pošaljite i opise svih eventualnih nedoumica u vezi sa e-trgovinom koje vam zagorčavaju život ili u praksi dovode do toga da se regulativa nekonzistentno primenjuje (takva situacija često nastaje kada neko pitanje nije zakonom regulisano ili je regulisano tako da ostavlja prostor za različitu interpretaciju od slučaja do slučaja/opštine do opštine itd).

Ako biste nešto želeli detaljnije da elaborirate ili pošaljete neki veći attachment, moj email je slobodan.markovic@mtid.gov.rs i raspoložen sam za prijem tona papira

Takođe, biće prilike da se uskoro vidimo uživo i popričamo na ovu temu na predstojećem DPT roštilju http://bit.ly/aIsKuU (Beograd), BlogOpenu www.blogopen.rs (Novi Sad), konferenciji eTalk www.etalk.rs (Subotica) i BizBuzzu www.bizbuzz.rs (Niš). *** Obratite pažnju da priča uživo NIJE ZAMENA za notiranje problema u pisanom obliku u ovoj temi ***

I na kraju, ja se lično ne sećam da je neka državna institucija skoro pitala ljude koji se bave e-trgovinom "Šta država treba da učini za Vas", pa mislim da je ovo zlatna prilika koju svakako treba iskoristiti

Hvala unapred i pozdrav,
Sloba

[smarkovic]

[vaši odgovori ispod ove poruke]

[Pedja]

a)

Najpre, problem je nepostojanje lako dostupnog sistema za online naplatu. Pod lako dostupnim mislim na to da je procedura jednostavna u svakom mogucem pogledu.

Bitno je da se omoguci da elektronsku naplatu mogu da implementiraju i sitni igraci koji nemau veliki promet i ne mogu da priuste da placaju astronomske cifre kako za koriscenje servisa za online naplatu, tako i za njihovu implementaciju. Doduse, cak i da hoce, oni to ne mogu da koriste jer su finansijski i tehnicki preduslovi za koriscenje takvih sistema za njih previsoki i neostvarljivi.

Trenutno su takvi servisi dostupni samo velikima, koji imaju dovoljno finansijskih resursa da mogu da se upuste u pustolovinu implementacije online naplate.

Najveci broj mojih klijenata koji je imao ideju da svoj posao prosiri i na internet, jeod toga odustao jer su uslovi za implementaciju internet naplate takvi da su za njih nedostupni. Jos uvek je prakticno jedini nacin internet naplate u Srbiji stara dobra naplata pouzecem ako postoji dovoljan nivo poverenja ili placanjem unapred, ako tog poverenja nema.


b)

Druga stvar, neophodno je da drzava nevosmisleno razjasni problem fiskalnih racuna u online trgovini. Trenutni propisi su nejasni i mogu se razlicito tumaciti. Vidi: http://pedja.supurovic.net/elektrons...-fiskalna-kasa


c)

Bilo bi pozeljno da drzava sa svoje strane moze da utice na bankarski sistem koji se ponasa kartelski i svojim visokim marzama obeshrabruje bilo kakvu vrstu elektronske naplate sitnim klijentima, pocev od obicne naplate na pos terminalima, pa do online naplate. Idealno bi bilo da drzava ustanovi takav sistem, da elektronsko placanje u svakom obliku bude najradiji izbor svih, pocev od banaka, preko trgovaca pa do kupaca.


d)

Naravno, nepohodno je da drzava najzad obezbedi sve potrebne uslove da u Srbiji pocnu da legalno rade poznati svetski sistemi online naplate.


e)

I na kraju, neophodno je da drzava sistemski obezbedi elektronsko placanje kao i internet placanje za sve svoje servise, usluge, takse, ili sta god da naplacuje od gradjana i firmi. Sve dok drzava to ne obezbedi svako njeno zagovaranje uvodjenja elektronske naplate s ene moze tumaciti drugacije osim kao sakupljanje politickih poena bez stvarne namere da se nesto stvarno i postigne.

[blogowski]

Ja bi okrenuo malo celu pricu. Da bi odgovorio na to sto si napisao Slobo ja bi trebao da do detalja poznajem sve zakone, ne? Sto znaci da ja sada treba da izucim sve zakone Srbije da bi mogao da nadjem sta ne valja?

Ajde ovako, neka ti ljudi napisu njihov scenario kako bi izgledalo idealno poslovanje u polju e-trgovine. Pravni strucnjaci pri vladi jako brzo mogu da detektuju pravne probleme koji se namecu i na osnovu toga da se eventualno usklade zakoni.

Mislim da ne mozes traziti od preduzetnika da pisu i sklapaju zakone, jednostavno to nije njihova profesija. Pusti ih da naprave scenarije biznisa pa neka vlada vidi da li taj biznis moze da se radi u Srbiji

Ja cu licno da doprinesem akciji sa mojom idejom koja ce manje-vise biti case Study posla koji je bio profitabilan (i time dokazan) i pored svih problema na koje je naisao (wtfjeans). Razlika je samo da ga nisam "izvozio" prvo u FR pa posle radio biznis, profit bi mi bio veci, a drzava Srbija zaradila od mene

[smarkovic]

@Petar Marić
Naravno. Ti kažeš šta je problem i šta treba da se dela, i mi delamo

@Blogowski
Ne moraš da izučavaš zakone, niti da pričaš pravnim jezikom. Ono što nam treba u ovoj fazi je primarno opis konkretnog problema. Extra goodie je ako znaš šta je uzrok tog problema tj. u kom zakonu je problem, ali nije obavezno. Naravno, korisan je i predlog o tome kako bi nešto trebalo da funkcioniše, kako bismo mogli da formulišemo izmene regulative sa pravnicima.

Takođe, moje iskustvo sa državnom upravom govori da ćeš vrlo teško naći pravnog stručnjaka u Vladi koji će ti jako brzo detektovati problem kada mu opišeš kako bi nešto trebalo da funkcioniše, a sada to nije dobro regulisano. To je obično mission impossible i za daleko jednostavnije stvari od e-poslovanja koje obično dotiče veći broj potpuno različitih resora i zakona. U tome se zapravo i krije glavni razlog toga što se e-trgovinom u Srbiji malo ko bavi -- oblast je dosta široka i prelazi preko više resora (prodaja, porezi, ugovori, transakcije, porezi, dostava, uvoz, izvoz itd), ne postoji jedna institucija koja je nadležna za sve pomenute aspekte, ne postoje stručnjaci sa odgovarajućim iskustvom u svim tim oblastima i teško ćeš naći državnog službenika koji će pri čistoj svesti & zdravoj pameti da se uhvati u koštac sa tim ludilom

Zato sve treba lepo mapirati, razvrstati, ispasirati i servirati u malim porcijama na usvajanje... da ono što je sada unmanageable postane manageable

Pozdrav,
Sloba

[Dragan Varagić]

Praktično svi glavni problemi e-trgovine već su navedeni u prethodnim komentarima.

a) Problem sa carinama mora da se reši tako da se s jedne strane poveća cena proizvoda koji se bez carine mogu preko Interneta kupovati iz inostranstva, ali tada opet može da nastane problem (kao sa Nekermanom) sa firmama koje organizuju svoje poslovanje sa proizvodima koji imaju cenu do naznačene min cene carinjenja, pa organizuju prodaju van Srbije. Jedan od načina rešavanja ovakvog problema je među državni dogovor između ex-yu država o prodaji robe preko Interneta bez carina (ili sl.) - nešto kao "Inicijativa za regionalni razvoj e-trgvine".

b) Drugi najveći problem je priča o fiskalnim računima za prodaju online.

c) Priča o online naplati se ne može rešavati izvan bankarskog sistema, jer sve zavisi od toga koje banke rade ovakve usluge od nas... Ovaj problem ćemo imati bar još dve godine, ne-vezano za ovu inicijativu. Jedino što se može uraditi jeste promocija prodaje u Srbiji putem e-bankinga (ovo ne vredi van Srbije).

d) Mislim da bi bilo veoma potrebno da država naruči ozbiljno istraživanje o stanju e-trgovine u Srbiji, i to po privrednim granama, jer prema informacijama koje posedujem postoji bar desetak privrednih grana u kojima poznoji značajna aktivnost e-trgovine, ali se to nigde ne vidi zato što:

1. Privrednici iz ovih oblasti neće o tome da pričaju da "ne navuku" konkurenciju ozbiljnije na Internet.

2. Većina poslovnih modela su vezana klasična trgovina sa Internet trgovinom, pa se ne može iz APR-a (ili sl.) videti kolika je vrednost online prodaje.

3. Kako se radi uglavnom o tržišnim nišama, ako niste upućeni konkretno u stanje datih oblasti poslovanja, ne možete imati pojma da se nešto ozbiljno dešava na tim tržištima.

e) Nakon ovakvog istraživanja, bilo bi dobro da se u saradnji sa RTS-om napravi skup TV emisija sa temom edukacije i promocije e-trgovine.

[smarkovic]

Samo da podsetim da je diskusija još otvorena. Nije valjda da je ovo sve od problema što imamo vezano za e-trgovinu? (ne kažem da i ovo što je do sada navedeno nije više nego dovoljno i problema i posla, ali bih voleo da dobijemo što bolji pregled stanja...)

[jelena]

Originalno napisao Pedja

Druga stvar, neophodno je da drzava nevosmisleno razjasni problem fiskalnih racuna u online trgovini. Trenutni propisi su nejasni i mogu se razlicito tumaciti. Vidi: http://pedja.supurovic.net/elektrons...-fiskalna-kasa

30.8.2010 je doneta Uredba o delatnostima koje nemaju obavezu izdavanja fiskalnih računa, a prvopomenuta je Internet trgovina

Inace, mi smo nesto ranije dosli do misljenja Ministarstva finansija koje kaze da pravna lica koja posluju u okviru sifre delatnosti 52610 (trgovina na malo u prodavnicama koje postom dostavljaju narucenu robu) a isporuku dobara vrse posredstvom kurirskih sluzbi, nisu u obavezi da ostvareni promet evidentiraju putem fiskalne kase....

[smarkovic]

Nova uredba nije loša za početak. Deo problema koji se odnosi na trgovinu robom i telekomunikacione usluge je rešen. Međutim, ja i dalje nisam skroz zadovoljan, jer mi se čini da veliki deo delatnosti (naročito usluga) koje se prodaju elektronskim putem (recimo delatnost 63: hosting i informacione usluge, tipa press clipping itd.) i dalje NISU uredbom izuzeti iz obaveze izdavanja fiskalnog računa. Nisam pametan šta bi bilo pravo rešenje -- ukinuti obavezu za sve što se pruža/prodaje elektronskim putem ili dopuniti uredbu tim "zaboravljenim" delatnostima (jednostavnije)...

U međuvremenu, pogledajte novu klasifikaciju delatnosti http://bit.ly/cXD8NK pa mi pošaljite info o još nekoj delatnosti koju bi eventualno trebalo izuzeti iz obaveze izdavanja fiskalnog računa, a ne pominje se u novoj uredbi http://bit.ly/bjxgeq

Pozdrav,
Sloba

[mileusna]

Koliko je meni poznato, što se tiče klasifikacije delatnosti, u APR-u se sada navodi samo jedna, pretežna delatnost. Više nema onog "čaršafa" gde navodiš sve žive šifre koje ti padnu na pamet. Kako se ova uredba odnosi prema tome? Da li se popisane delatnosti odnose na pretežnu delatnost firme ili na pojedinačne poslove i fakture?