Stanje IT u školama

[bluesman]

Off Topic: @zira: Rekoh i ja da sam bežao iz škole u 1. razredu, 5 nedelja nisam išao jer mi je bilo strašno dosadno, ali nikada mi nije palo na pamet da budem bezobrazan i iskazujem nepoštovanje prema učiteljici. To su dve različite stvari. Osim toga, vidi se odmah po detetu da li šeta po učionici zato što se još privikava ili je dete jednostavno bezobrazno.

[degojs]

Pa blues, šta ti misliš ko je kriv za to što si ti bežao iz škole jer ti je bilo dosadno? Škola?

Pa nije škola nikad bila baš kao bioskop.. valjda treba tamo da se nauči da moraju da se urade i dosadne stvari. Pa svima nam je nekad bilo dosadno u školi, itd. Misliš da drugim nije bilo dosadno, a POGOTOVO onim kojima je išlo teže? Pa oni bi prvi imali opravdanje da pobegnu: em im je gradivo teško, em dosadno.

Otkud đaku prvaku uopšte ideja i hrabrosti da beži iz škole (ako već nema problema sa gradivom, tj. nema onda ni straha od loših ocena i slično)?

Da ne pominjem decu iz siromašnijih porodica, koja su bila i lošije obučena, decu koja su deblja, mršavija, ne vide dobro, itd, itd.. pa imaju svaki razlog da beže, da neće da idu u školu..

Pa i u kasnijem školovanju i životu (npr. na poslu) moraju da se rade mnoge stvari koje su dosadne. Ako danas po milionti put trebaš na poslu da uradiš nešto dosadno, npr. da proveriš da li je backup urađen i sve OK, da li treba to preskočiti jer je dosadno? Da li bi nekom zaposlenom u tvojoj firmi dozvolio da ode kući (i ne uradi posao) jer mu je taj trenutni zadatak dosadan?

Kriviti školu za takve stvari je jednostavno svaljivanje krivice na drugog.. Ne kažem da je savršeno u školama, ali mora i roditelj valjda da stavi detetu do znanja da ne može da izbegava obaveze samo zato što su "dosadne".

Dete beži, jer je suviše lagano? Pa šta će biti kad postane teško? Da li će onda samo da bude drugi razlog za izbegavanje obaveza, uz isti rezultat - neurađen posao?

[bluesman]

Jesi se ti nešto okešao o mene ili se jednostavno ne razumemo? Ja sam sve sigurniji da ti ne čitaš postove već samo baciš pogled pa sklopiš sliku na osnovu par upadljivih reči.

Ko je rekao da je škola kriva što je meni bilo dosadno? Svašta. Kad već pominješ bioskop: kreneš da gledaš neki film na TV pa provališ da si ga već gledao. Ili je tako dobar pa ti nije problem da gledaš ponovo ili promeniš kanal (izađeš iz bioskopa) i gledaš nešto što ti je interesatnije. Meni je bilo dosadno jer su se učile stvari koje sam već znao, bio sam klinac i nisam još uvek osećao da je škola nešto što "moraš" da odradiš. Nisam nigde rekao da je škola bila kriva, kao što ni film nije kriv što sam ga ja već gledao

A to i ne može da se nazove bežanje u pravom smisli te reči. Beži se od nečega čega se plašiš, recimo kada ne znaš pa izbegavaš lošu ocenu (što ti kažeš: "kada je teško"). Ovde to nije bio slučaj.

Off Topic:

Da li bi nekom zaposlenom u tvojoj firmi dozvolio da ode kući (i ne uradi posao) jer mu je taj trenutni zadatak dosadan?

BTW, jeste ako ne mora istog trenutka da se uradi

Ovo već prerasta u neku drugu priči, plašim se da se ne rasplinemo previše. Ja sam ovo više ispričao kao anegdotu, pošto mi se sin žalio pre neki dan da mu je dosadno, ne zbog onoga što uče već zbog onih kojima je teže da ukapiraju pa onda provedu mnogo vremena oko toga i njemu postaje dosadno. Jednostavno nisam znao šta da mu kažem, jer prvo šta pomislim kada treba da ga "vaspitavam" je: šta sam ja radio i kako sam se osećao kada sam bio u njegovom uzrastu. Naravno da mu nisam rekao "nemoj da ideš u školu".

[degojs]

Jesi se ti nešto okešao o mene ili se jednostavno ne razumemo? Ja sam sve sigurniji da ti ne čitaš postove već samo baciš pogled pa sklopiš sliku na osnovu par upadljivih reči.

Pa ovo isto sam ja tebe pitao par poruka pre Ne, nije to u pitanju, da to smaknemo sa dnevnog reda. Pričamo jednostavno, slobodno javi kad ti dojadi

Ili je tako dobar pa ti nije problem da gledaš ponovo ili promeniš kanal (izađeš iz bioskopa) i gledaš nešto što ti je interesatnije.

Pa da, zato i kažem da, bar meni, nije škola bila bioskop ili TV. Nisam baš smeo da odem ako mi se nije sviđalo ili bilo dosadno. Ne bih se usudio, pre svega od roditelja da to uradim.

Gledaj, ostavljaš, bar meni, takav utisak da je škola kriva, sistem obrazovanja.. za sve.

Pazi, bre, u onoj državi od pre 30 godina.. đak prvak ne ide u školu 5 nedelja i niko pojma nema? Iz škole niko ne obaveštava roditelje, kod kuće niko ne primećuje da ovaj ne ide u školu?

Ja kad sam bio klinac i dobio biciklo pa išao preko ulice samo tako.. sećam se par nedelja kasnije, pazi, policija provalila ko sam, našli mi roditelje i došli da kažu kako ja to neoprezno.. (eto za šta je policija imala vremena nekad ), a da nisam došao u školu 5 nedelja.. lele?? Ma sve da niko nije obavestio roditelje, znali bi, jer ja u toj dobi verovatno ne bi umeo da slažem tako dobro, a da oni ne primete. A bilo je svaki dan skoro pitanja - kako je bilo u školi, šta ste radili, šta imaš za domaći, da vidimo-- itd?

Nemoj da se naljutiš, ali --- da nije to ipak malo do roditelja? Da li bi tvoj sin uspeo da uradi isto i da ti ne primetiš?

Meni je izgledalo da si tu anegdotu ispričao kao nastavak onog kakvo je loše stanje u školama, itd, što sve sigurno imaš pravo, te da su krivi i za takve stvari.. Ako sam pogrešno razumeo, OK. Nemoj to gore pogrešno da razumeš, više pitam tipa kako si bre uspeo da im muljaš 5 nedelja tako malen, a da oni ne primete?

[bluesman]

Pa naravno da je do roditelja Moji roditelji nikada nisu pričali sa mnom na način na koji ja pričam sa svojom decom, ali opet nikada ne možeš da kažeš "to meni ne može da se desi". Iskreno, tada sam prvi i jedini put dobio batine od oca. Nisam imao nikakav razlog da, se zbog straha od roditelja, nešto ne uradim, ne da nisu bili strogi već iz ove perspektive mislim da sam bio prilično prepušten sam sebi. Zato ja volim da kažem da sve što imam u životu imam samo zahvaljujući samom sebi. To je na neki način dobro a za neke stvari loše pa se trudim da ne pravim iste greške sa svojom decom.

Na žalost moj otac je počeo da obraća pažnju i iznosi razne "zahteve" kada mi njegova pažnja više nije bila ni potrebna, naročito ne na način na koji je on to iskazivao, tako da sam sada u situaciji da se već 16 godina ne viđamo (ako izuzmemo kratke periode kada smo pokušavali da glumimo otac-sin odnos).

A ja nisam ništa posebno lagao, odlazim kada se ide u školu, vraćam se kada se vraća iz škole, roditelji na poslu... kada se vrate kući na eventualno pitanje "šta ima novo" kažem "ništa" i tu se završavalo njihovo interesovanje. Provaljeno je tek kada je drug došao da mi pokaže šta ima za domaći - ko zna koliko bi to trajalo jer ja koliko se sećam nisam ni imao nameru da prestanem

Hajde kada si već okrenuo priču na analizu te situacije, moram da napomenem da sam ja jako rano bio jako samostalan, recimo kada sam imao 5 godina vodio sam 2.5 godine mlađu sestru sam u vrtić, ona u obdanište, ja u zabavište (tako se to tada zvalo)... ono, ključ oko vrata, sve sam. Moram da priznam da moja deca nisu ni blizu toga pošto moja žena svu pažnju posvećuje njima (ponekad čak i preteruje) pa je tek u prošli četvrtak izbio nesporazum kada je sin tražio da ga više ne čeka ni ispred škole ni ispred zgrade nego da ga pusti da sam dođe kući.

Znači tačno je - ponašanje dece zavisi najviše od roditelja, zato i ne krivim školu za onog malog koji učiteljici kaže "neću" - nije kriv ni on, ni škola već se najverovatnije tako ponaša i u kući dok su roditelji verovatno previše zauzeti gledanjem TV-a. Ali cela ta priča ima jako malo veze sa temom, međutim ako će da ti pomogne da shvatiš za koje ja situacije krivim obrazovni sistem a za koje mislim da su samo roditelji krivi - onda nije besmisleno.

[degojs]

A, pa, OK. Kod mene je bila slična situacija sa ćaletom, pa mi je bilo čudno, tipa, kako ovaj bre za sve krivi školu, a ne vidi neke druge stvari, pošto znam po sebi, itd, itd.. OK.

[bluesman]

Ma naravno, ne mogu roditelji da posalju decu u skolu da ih skola vaspitava, to i nije glavna uloga skole. Ali to je opet neka druga tema. Sada pricamo o onome sta je uloga skole i kako to (ne) funkcionise.

[BraMom]

Interesuje me da li bi platili za školovanje svoje dece, kada bi imali izbor. Znači ako u gradu pored državnih postoji i privatna škola, gde je školarina npr. 50 000 dinara godišnje (ovo sam odokativno odredio, ne znam da li je realno).

1. Razlika u nastavnom programu ne postoji.
2. Organizuju se nešto u smislu dodatne nastave za učenike koji pokazuju interesovanje za određene oblasti, ili ne mogu da prate neki od predmeta.
3. Privatna škola za novce od školarine obezbeđuje, bolji nastavni kadar, ne toliko u smislu stručnosti, već jednostavno ne trpi alkoholičare, pedofile, ljude koji ne dolaze na posao... Po istom principu kao i sve ostale privatne firme.
4. Na tzv. roditeljskim sastancima predstavlja se uspeh učenika, nastavnika, kao i škole (razreda) uopšte. Nastavnik na čiji rad roditelji imaju bilo kakvu primedbu je obavezan da se pojavi i učestvuje u rešavanju problema.
5. Pomoćno osoblje, takođe, radi svoj posao. Znači škola je čista, radi grejanje, ima interneta u kabinetu za računarstvo i takve stvari...


Znači ništa posebno u smislu nastavnog kadra ili opreme. Predavači su klasika dipl (ništa phd, ništa nikola tesla), učionice normalne bez tft monitora, ali čiste i uredne.

Pre svega me zanima mišljenje onih koji imaju decu koja idu u školu, bilo osnovnu ili srednju.

[djoca]

Ogromno ulaganje...prvo u prostor...pa u ucila....da bi se isplatilo privatniku mora da da jaku cenu, a to znaci mali broj ucenika, a to vodi u 'elitizam'. I ovde ne govorim o osnovnoj skoli....osnovna svakako ne bi trebala da bude privatna, a o srednjoj se vec da raspravljati. Elem, vise bih voleo da u Srbiji vidim odgovornost u svakom segemntu, pa i u prosveti. Voleo bih da vidim da neko odgovara zbog ucinjenog propusta. Voleo bih da vidim srednje skole koje pre svega posvecuju vreme praksi i obuci ucenika za zanimanje koje ga zanima. Voleo bih da vidim posvecivanje paznje sustini, a ne formi. Voleo bih da vidim da su profesori zainteresovani za posao za koju su placeni (sad vec solidno) i da su istom maksimalno posveceni makar 8 sati dnevno, da ostaju sa ucenicima koje njihov predmet zanima, da organizuju sekcije leti, da iskoriste ono vreme zbog kog su i otisli u prosvetu (par sati dnevno rada, plus 4 meseca raspusta godisnje). Voleo bih da vidim da se svakom detetu posvecuje paznja koju zasluzuje (a svako zasluzuje maksimalnu). Voleo bih da vidim da je roditeljima stalo...ali svim, ne samo nekim.

Neko je pomenuo da je imao 5 profesora koji su uspevali da odrze paznju...slazem se...to je oko 10% upravo koje sam pominjao...tu je problem.

[bluesman]

@BraMom: verovatno znaš moj odgovor na to pitanje. Samo da dodam da postoje i osnovne i srednje privatne škole (u Beogradu bar) i cene su OD 5000 evra godišnje. 50 000 dinara je sića.

To je rešenje "linijom manjeg otpora", ja sam pre za rešenje da se postojeći obrazovni sistem, način razmišljanja, kadar.... menja. Na kraju obrazovanje je na "teretu" poreskih obveznika, samim tim ako daješ pare za nešto očekuješ da to bar funkcioniše kako treba. Utopistički je tražiti da je sve savršeno, ni u tim privatnim školama nije sve savršeno, ali bar mnogo bolje od trenutnog stanja je nešto što može za nekoliko godina da se sredi.

Prvo što bih promenio je radna disciplina zaposlenih - odatle će se samom prirodom stvari mnoge stvari popraviti. Za početak da bar svako počne da radi svoj posao.