Fakultet VS kursevi

[Gruja]

Evo malo iz prve ruke kako izgleda sa druge strane. U zadnjih godinu dve intervjuisao sam mnogo ljudi za firmu u kojoj radim. Mi formalno ne tražimo fakultet, neki od ključnih ljudi u firmi ga ni nema. Međutim, iskustvo kaže da od ovih novih generacija, ljudi sa ETF-a ili FON-a imaju mnogo više znanja od onih bez fakulteta ili onih koji su završili nešto drugo. I kad pregledamo 100 cv-a i moramo da izaberemo 10 njih za razgovor - jak fakultet je velika prednost. Bez njega, cv mora da bude jako, jako zanimljiv. I nije samo znanje u pitanju. Fakultet je i pokazatelj nekakvih radnih navika i upornosti - ako možeš da položiš razne elektronike na ETF-u koje te uopšte ne zanimaju, i to pokazuje nešto.

Pri tom neki od najboljih programera koje znam nisu ništa završili, ali su toliko knjiga i članaka pročitali da su mogli dva fakulteta da završe. To su ljudi koji su počeli programiranje sa 8-bitnim kompjuterima i morali su mnoge stvari sami da implementiraju koje se danas uzimaju zdravo za gotovo. Da ne pričam da za pojasom imaju i mašinsko programiranje, i da znaju svašta o organizaciji procesora, ali i o raznim algoritmima i strukturama podataka.

U novim generacijama retko srećem takve ljude - toliko toga je već gotovo u bibliotekama, frejmvorcima i na internetu, da možeš svašta da završiš a da ne znaš mnoge bazične stvari. I onda kad program ne radi optimalno nemaš pojma šta je. A te osnovne stvari te nateraju da naučiš na fakultetu, a kad treba sam da se nateraš na nešto što ne moraš svi znamo kako to ide.

Raspisao sam se ovde, a u suštini nudim sličan zaključak kao i ljudi pre mene. Fakultet će ti otvoriti mnoga vrata, a i veća je šansa da ćeš biti bolji programer. Ako hoćeš da budeš dobar programer bez fakulteta, možeš, ali moraš jako da zapneš, i da se dodatno dokazuješ dok se ne probiješ.

[Dragan Varagić]

Najbitniji detalj u celoj priči je da u poslednjih nekoliko godina samo studiranje da bi se dobila diploma je toliko jednostavno da se ne isplati ne završiti nešto.

Pričao sam nedavno sa jednim profesorom fakulteta koji mi je rekao sledeće: više cenim šestice koje su studenti dobijali do kraja devedesetih, nego većinu desetki koje se sada dobijaju...

[Milos Vukotic]

Originalno napisao Dragan Varagić

Najbitniji detalj u celoj priči je da u poslednjih nekoliko godina samo studiranje da bi se dobila diploma je toliko jednostavno da se ne isplati ne završiti nešto.

Pričao sam nedavno sa jednim profesorom fakulteta koji mi je rekao sledeće: više cenim šestice koje su studenti dobijali do kraja devedesetih, nego većinu desetki koje se sada dobijaju...

Ovo je živa istina, ali opet nisam siguran što je bolje:
Npr. moja generacija na ETF-u morala je makar mjesec dana spremati Matematiku 2 iz nekoliko zbirki zadataka (pisanih na ruskom jeziku, famozni Berman i Demidovič) da bi dobila tu šesticu i garantujem da smo u trenutku polaganja ispita poznavali materiju sto puta bolje nego današnji "bolonjci". Avaj, pitanje je samo koliko je tog tadašnjeg znanja nama ostalo u glavi... Realno, sad o struji znam samo da se ne smije stavljati prst u utičnicu

[robi-bobi]

da doobjasnim moj prethodni post: i bez faxa se nadje posao i ide i dalje, ali ja eto planiram da isti zavrsim

Originalno napisao Milos Vukotic

Avaj, pitanje je samo koliko je tog tadašnjeg znanja nama ostalo u glavi... Realno, sad o struji znam samo da se ne smije stavljati prst u utičnicu

evo ova Miloseva recenica je nesto sto ukratko ukazuje na ogromni problem NACINA na koji se skolujemo (smo se skolovali)
opet, nisam mnogo pametan sta i kako promeniti


ali


ono sto svakako treba jesu
1) MNOGO vise fakultativnih predmeta - time se dobijaju nekoliko stvari. ja sam na mom faxu (smer informatika na necemu sto je analog Matematickom u beogradu) polozio sve matematike (bez jedne).
I ... Sta od toga ...
Nemam ni najblaze veze sta sam ja to onda ucio, bubao, logicki pamtio i stvarno razumeo svojevremeno ( a i nije proslo toliko vremena)
moja logika je da ako mi zatreba neki jak matematicki algoritam ili kriptiranje ili sta vec - uzecu matematicara. Kao sto i ocekujem da matematicar pozove mene da mu uradim sajt

2) integracija raznih instituta sa faxovima (gde bi oni zainteresovani za odredjenu oblast mogli da u istoj mnogo vise napreduju nego na nekom predmetu)

3) MNOGO vecu slobodu i pristupacnost mladim strucnjacima da vode vezbe i predavanja na honorarnom planu.


evo kako je to donekle realizovano kod nas (bugarska):
1) ja sam se jos kao mlad student opredelio za web, te sam od jos u drugoj godini poceo da pohadjam razne web related predmete
tu smo imali i predmete o reklami, razumevanju klijenata i cega sve ne

2) matematicke struke su uvek imale ovo, dok kod informatike se ovo dogadja tek ovih godina. jednostavno, objashnjeno je firmama, da ako hoce dobre strucnjake i ako ih hoce u startu (kada su najvise najjeftiniji i najvise spremni za rad) - moraju da dodju na fax. kod nas imamo predavanja iz internet security-ja, oracle, mreze (koji idu po cisco sertifikatima), razne Microsoft, napredna java...
sve su ovo fakultativni predmeti cija predavanja, plan, vezbe i sve rade strucnjaci koji su dosli iz firma. dobar deo njih bas zato sto firmi trebaju ljudi

nesta slicno su i razmene studenata sa established faxovima sa strane - drugar je bio u nemackoj i ovo iskustvo je bilo odlicno za njegovu dalju karijeru

3) ovo se povezuje sa gornjim stavkama
recicu samo da su meni lekcije iz internet securityja vodili 3-je ljudi, svako imao svoju oblast, i da su svi bili 25-30 godina

P.S. svestan sam da ovo sa vise predmeta donekle 'razvodnjava' rezultat, te cete imati kako jako dobre tako i ne toliko dobre diplomce. Zato postoje intervjui. Opet, ovo sa raznim projektima gde ucestvuje fax dace mogucnost jakim studentima da se udube u sta god vec zele

[ivanhoe]

Originalno napisao Dragan Varagić

Pričao sam nedavno sa jednim profesorom fakulteta koji mi je rekao sledeće: više cenim šestice koje su studenti dobijali do kraja devedesetih, nego većinu desetki koje se sada dobijaju...

hmm, sa jedne strane to je istina, tada je trebalo mnogo vise truda. Ali ne nuzno i vise znanja, bar po mom misljenju, nego je samo bilo psihicki teze.

Ja sam fax upisao 94, i za npr. Elektroniku 2 sam isao na predavanja kod oba profesora (pri cemu su Cajina predavanja bila sr***, dolazio je pijan i nepripremljen i svasta), na vezbe kod svih asistenata, proradio sve rokove 5-6 godina unazad, knjigu procitao od korica do korica jedno 3-4 puta najmanje i opet padao ispit mnooooogo puta. E sad, ono sto treba napomenuti je da kad sam konacno polozio ispit iz nekog 6. ili 7. puta (sto je inace bio odlican rezultat) nisam znao NISTA BOLJE nego prvi ili drugi put, nego sam jednostavno imao srece da mi u tom roku dodju dobra pitanja. Sa vecinom drugih teskih ispita je bilo slicno, nisu oni bili toliko teski zbog obima stecenog znanja, nego sto su profesori/ asistentni bili losi predavaci i izdrkavali su se na studentima. To valjda funkcionise kao u vojsci, prvo tebe guze da dobijes cin, pa onda ti posle dobijes svoju priliku da iskalis frustraciju na onima nizeg cina.

Ako na neki ispit izadje 300 ljudi, a polozi manje od 20, onda je to los profesor, a ne tezak ispit..

[oksite]

Originalno napisao ivanhoe

Ako na neki ispit izadje 300 ljudi, a polozi manje od 20, onda je to los profesor, a ne tezak ispit..

To je "kriminalni poduhvat", kako se to sada popularno kaze, koji se odvijao skoro decenijama a sada o njemu nece niko da prica iz dva razloga. Profesori su ili umrli ili u penziji, sto se u oba slucaja svodi na ono o pokojniku sve najbolje, a drugi razlog je Bolonja, koju su mnogi doziveli kao neki instrument za public relations i marketing, kao da svi u Evropi krecu sa istog startnog mesta ka cilju.

[majstors]

Evo šta priznajem ljudima koji su završili fakultet:

1. Nauče da uče
2. Nauče da sistematizuju znanje
3. Nauče da završe započeto

Znanje koje se u "IT related" fakultetima dobija tako što:

1. pojavi se tehnologija
2. neki profesor je prepozna (retko na vreme) - 1 godina
3. profesor napiše knjigu, uspostavi predmet - 2 godine
4. studenti to uče, polažu - 3 godine
5. nakon diplomiranja, zaposlenje - 1 godina
6. koliko je vremena prošlo od pojave tehnologije?

...dakle to znanje teško može biti primenjeno "as is" (ipak postoje izuzeci).

Poslodavci pored znanja traže i liability (pouzdanost) i ability (kadrost). Ja sam, nažalost, imao slučajeve da zaposlim ljude koji puno znaju ali su praktično neupotrebljivi, nepouzdani... Ne ja, nego moji klijenti nisu spremni to da plate. Ako ovde neko nešto ne razume neka se stavi u ulogu mog klijenta.

Za kraj, da skrenem pažnju na pojavu koju mi je prvi put predočio Vladimir Maruna na ovom predavanju:

http://www.nbs.bg.ac.yu/events/event.php?id=2733

Radi se o tome da postoji i alternativni put "verifikacije" ljudskog resursa i to putem open-source projekata. Grupa ljudi (studenata) počne sama razvijati neki projekat, pišu recimo kôd, dokumentuju ga, rade u timu i proizvode rezultat. Nakon nekog vremena (godina), neki budući poslodavac može videti kada su prepoznali neku tehnologiju, koje su ideje imali, kako funkcionišu u timu da se uveri u kvalitet kôda... itd. Drugim rečima ovo je način da se pored znanja pokaže i pouzdanost i kadrost (nije isto).

[Lalaland]

Jos jedno pozitivno brojanje u korist fakulteta:
Prvo, sve vise ces se takmiciti sa onima koji imaju i fakultet i iskustvo. Drugo, u Srbiji je skolovanje jos uvek relativno jeftino plus sto su roditelji mnogo vise voljni da pomognu. Na zapadu je skolovanje uvek bilo skupo a sad su cene vec vanzemaljske. Na kraju dobijes diplomu ali i ogromne dugove i sve je teze upustiti se u avanturu zvanu visokoskolsko obrazovanje. Iskoristi to dok mozes.

Off Topic:
Ne bih da sam cepidlaka ali moram ovo da prokomentarisem da neko ne bi napravio istu gresku (na primer prilikom intervjua za posao )

Originalno napisao majstors

Poslodavci pored znanja traže i liability (pouzdanost) i ability (kadrost).

Pouzdanost se kaze reliability - liability znaci nesto negativno, da nekom nesto dugujes, da si odgovoran za neke troskove ili da ti je nesto mana. Na primer: His lack of education is his liability.

[mileusna]

Originalno napisao Lalaland

Drugo, u Srbiji je skolovanje jos uvek relativno jeftino plus sto su roditelji mnogo vise voljni da pomognu.

Školovanje u Srbiji nije nimalo jeftino jer ti pojede najbolje godine života nizašta. Kad prosek studiranja bude 3-4 godine onda se može pričati o pravoj ceni školovanja. No koliko vidim, izgleda da se sitauacija pomalo popravlja i zbog Bolonje i zbog sve više privatnih fakulteta, ali ono studiranje od 7-10 godina koje mnogi ljudi na kraju i batale kad već zakorače u tridesetu, ne da nije jeftino, nego je papreno skupo.

[bluesman]

^ to sam i ja hteo da kažem ali me mrzelo da pišem toliko