kako da sprecim klijenta dastavi sliku svoje familije na naslovnu stranu sajta

[Eniac]

ili da nadjes besnog fotografa koji ce da napravi upotrebljive slike, ili da kazes kako je besan fotograf jako skup, ili hm... da uradis nesto mnogo do jaja na osnovu njihovih psiholoskih profila, i kao im tutnes, evo pogledajte ovo, nisam imao sliku porodice ali mislim da je ok

[bluesman]

Kako kakav prekršaj? Etički. Za zatvor Aj' se dogovorimo: ko stavi fotku direktora na naslovnu stranu, bez obzira koliko je naplatio, da mu rikne kanarinac

Mislim da sam pričao to već, a vidim da i ivanhoe spominje, siguran sam da svi imamo sajtove koje jednostavno ne smemo da pokazujemo, ne zato što su loši već zato što si morao (zbog para) da napraviš kompromis i uradiš nešto što se protivi svim tvojim načelima i profesionalnom znanju, iskustvu pa čak i intuiciji.

Ne verujem da ja to tako strašno, pa i vrhunski sportisti ne odigraju dobro svaki meč iako su plaćeni i za to... ali pamte se samo oni koje odigraju najbolje.

[Denis_Radenkovic]

^ a klijent, ultimately, poznaje svoj biznis better than you ever will. Mi, dizajneri, cesto mislimo da klijent "nema pojma". Vremenom sam dosao do zakljucka da u vecini slucajeva nisam dobro "slusao" kada sam se na pocetku projekta upoznavao sa klijentom i njegovim biznisom i da vecina, bez obzira koliko pogresni na prvi pogled, zahtevi klijenta mogu da se sprovedu dobro.

Ovde konkretno, cini mi se da slika moze da se uklopi. Mene bi asociralo na "local", "home-made", "porodicno" i najbitnije "non-chain" preduzece – ovih dana prava retkost.

[Lalaland]

Originalno napisao Denis_Radenkovic

^ a klijent, ultimately, poznaje svoj biznis better than you ever will.

Apsolutno. Kolaboracija definitivno mora da ide u oba pravca. Ali, paralelno sa činjenicom da klijent najbolje poznaje sopstveni biznis, postoji i činjenica da klijent ne poznaje uvek svoj biznis ONLINE, naročito ako prvi put radi sajt. Ono što funkcionise u brick-and-mortar svetu, mozda neće funkcionisati na internetu. Tu developer ima upper hand.

Što se domaćih klijenata tiče, tu se izgleda mora ići jos jedan korak unazad u celoj priči. Njima treba nekako predočiti da internet jeste biznis uopšte od koga se može imati i te kako koristi. To što ga oni sami možda ne koriste ne znači da ga drugi ljudi ne koriste i to sve više. Pri tom, korist ne mora uvek biti direktna materijalna korist. Pružanje informacija znači bolja usluga, bolja usluga znači više kupaca/korisnika, itd.

[nixa]

^ ti ocigledno dugo dugo ne radis sa domacim klijentima ... i envy you

[nixa]

Da to je tačno, ali onda te on pita ... ok ja tebi dam odredjeni budžet i ti meni garantuješ šta ... povećanje nečega u nekoj jedinici , za šta će klijent tebi kao service provider da da odredjeni budzet ...

E ok, i ti onda kazes, ali gledajte ja ne mogu da vam garantujem ništa ... jer za odredjeni uspeh mora da postoji sinergija svih parametara poslovanja, na šta ti kao jedan parametar tog poslovanja ne mozes da utices ...

Ovo sto sada govorim nije priča vezana samo za Srbijiu, recimo u US je bio slučaj da je implementiran online support za shopping cart, gde bi trebalo da to poveća prodaju i ROI samog shop-a. Desio se neuspeh je jednostavno logistika nije bila u skladu sa sistemom, i umesto da je donosio veći profit , desilo da je bilo nezadovoljnih mušterija koji nikada nisu mogli da dobiju consulting koji su očekivali ...

Suma sumarum, previše je individualno da bi se generalizovalo.

Ja lično prilazim svakom klijentu kao zasebnom slučaju, slušam neki svoji interni osećaj da li da ga prihvatim kao klijenta uopšte ( cost effective ) , i ako ga prihvatim šta ja njemu mogu da uradim da mu poslovanje bude bolje, i da li klijent hoće da ti prepusti slobodu delovanja u procesu samog koncepta, ili je tu limitran proces koji treba pre svega njemu da se svidi ( a ti u medjuvremenu vidi kako da se to posle svidi i ostatku sveta ) ...

Never ending fun !

[Denis_Radenkovic]

^^ Da, mora da postoji razumevanje u oba pravca, ali nije bitno da li se radi o online ili off-line projektu. Klijent najbolje poznaje svoj biznis svoje musterije, i sta zeli da komunicira o sebi ili svojim proizvodima. Na nama je da slusamo pazljivo i da na pravi nacin to komuniciramo pravoj publici, bilo to slikom gazde na homepage-u ili na koricama brosure.

Ako se radi o necemu kompleksnijem vezanim za online biznis i gde je tehnicko znanje, iskustvo sa UI ili IA od presudnog znacaja, tu ce naravno klijent da ima manjeg udela u odlucivanju. Za mnogo stvari, verovatno, ne moras ni da ga pitas.

Takodje, sopstveni ego moramo da stavimo u drugi plan i da ne razmisljamo o tome da li ce projekat da "zasluzi" da se nalazi u nasem portfoliju ili ne.

Domace klijente ne poznajem jer nisam nikad radio sa jednim – ujedno odgovor i nixi

[Lalaland]

Originalno napisao Denis_Radenkovic

Na nama je da slusamo pazljivo i da na pravi nacin to komuniciramo pravoj publici, bilo to slikom gazde na homepage-u ili na koricama brosure.

Da, prevashodno sam i mislila na komunikaciju (tehnički deo se podrazumeva). U regularnoj prodavnici je dovoljno okačiti košulju na ofinger i pustiti kupce da je sami ispregledaju, probaju, itd. Online prodavnica će zahtevati čitavu priču oko te iste košulje.

I kad je ciljana demografija u pitanju, i tu može doći do iznenadjenja. Mi smo još davnih godina krenuli sa Bon Savonom sa pretpostavkom da će velika većina naših kupaca biti žene. Ispostavilo se da je gender split 50-50. Zašto? Zato što muskarci imaju problem da kupuju ovakve fru-fru proizvode face-to-face, plus što generalno mrze smucanje i prebiranje po radnjama. Online - izmišljeno za njih!

Ovo govorim da bih potvrdila Nixino da je svaki slučaj poseban ali i da komunicarati na pravi način pravoj publici znači imati u vidu i finese psihologije potrošača i njihovog ponašanja online.

[nixa]

Lokalno ( a i globalno, bar ne dok nisi ozbiljno ime ) jednostavno ne možeš da naplatiš tu learning curve samog klijenta.

Ja sam imao jedan slučaj gde sam zagrizao mnogo više učenja o klijentu i njegovim potrebama i to nisam mogao da naplatim. To sam recimo kompezovao kao generalni know how koji sada mogu da monetizujem na drugim klijentima, ali treba uvek biti pažljiv ...

[kai]

Potrebno je fokusirati se na klijente. Ali ne toliko na vaše klijente, koliko na klijente vaših klijenata - odnosno finalne potrošače. Naravno, govorim o ozbiljnim klijentima i ozbiljnim angažmanima. Shodno tome, slažem se u potpunosti sa Denisom da u 99% slučajeva, klijent poznaje svoj business bolje nego mi (u klasičnom smislu, osim u domenu savetovanja za online startup). Ono što je potrebno, jeste da najpre saslušamo šta klijent želi da iskomunicira/postigne/ostvari, a zatim da mu sugerišemo koji je (i da li je) to najbolja stvar koju može da uradi, a ako jeste, kako je realizovati. Treba zadržati svest o tome da klijent posluje sa nama jer mu je potrebna pre svega pomoć eksperta u određenoj oblasti, kako bi unapredio svoje poslovanje. Jasno je da tekst: unapredićemo vaše poslovanje, mnogo bolje zvuči od napravićemo vam website. E sada malo da proširim temu činjenicom da osim malog broja ljudi koje poznajem lično (da ne nabrajam poimence, mahom ste sa ovog foruma i sami ćete se prepoznati), malo koja firma razmišlja na taj način, tako da se problem može sagledati i sa te strane.