Љуска

[jablan]

Hm, cut/copy/paste je kod mene iseci/umnoži/ubaci (nema to famozno "nalepi"). Već dugo držim ćirilicu u Gnomu na desktopu (pardon, radnoj površi ) i uopšte mi nije rogobatno da vidim prevedenu englesku reč.

Kao što neko već reče, mnogo veći problem od samog prevoda je standardizacija.

[Lalaland]

Originalno napisao degojs

Šta konkretno ne valja?

Mislim da je datoteka kao i datotečni sistem baš iz rečnika (neka me neko ispravi ako grešim), a s obzirom da je HTML = Hyper-Text Markup Language, ne vidim ni tu problem oko onog "jezik," ako je do toga?

Zvuči rogobatno, barem meni. U srpskom jeziku red reči u rečenici je veoma važan. Zameni HTML sa nekim drugim jezikom - pregled stranica napisanih u jeziku engleskom - pa vidi kako sve odjednom zvuči arhaično i neprimereno.

Za "datotečni sistem" nemam bolji razlog osim što mi zvuči kao jedan od onih "okolotrbušnihpantalodržača". No, pošto nisam dr. Ranko Bugarski jedino što mogu da ponudim je lično, laičko mišljenje.

[degojs]

Originalno napisao japan

ne znam, mene su u skoli ucili sta je sel, direktorijum, fajl, cak sam ucio i iz nekih engleskih knjiga... dobro, nije bas u skoli, vise na faxu

(A jesu te učili gde se stavlja veliko slovo? Bez ljutnje)

Dalje, ja ne vidim problem da se koriste ti izrazi: šel, direktorijum, fajl i slično - samo ako bi tako bilo zvanično "propisano" nekim rečnikom i slično.

A to što si učio iz engleskih knjiga, mislim da nema veze sa ovom raspravom. Mislim, mogao si da uzmeš i neku japansku knjigu pa da po tom principu koristiš ne samo njihove reči već i pismo.

nije, kao sto ni browser nije imao to znacenje, ali ga je dobio i postao prihvacen kao takav.

Jeste, stoga ja ne vidim zašto neka više naša reč kao "ljuska" ne bi mogla po sličnom principu da dobije još jedno značenje.

i nije mi jasno cemu npr prevod fajl sistem -> datotecni sistem? datoteka isto nije srpska rec, bez obzira sto se mozda nalazi u recniku. jednostavno, nemamo rec za fajl, i ne vidim zasto onda ne bismo koristili ono sto je zastupljenije i blize izvornom?

Otkud znam, ali ako je reč "datoteka" već ušla u rečnik, zašto je onda ne koristiti? Ne vidim da je "datoteka" bolja ili lošija od "fajl," ali ako je već tamo, ne znam šta smeta da se koristi.

Slično kao "računar" ili "kompjuter." Ja nemam problem da koristim bilo koju. A ne bi mi smetalo ni da je u upotrebi samo jedna.

[degojs]

Originalno napisao Lalaland

Zvuči rogobatno, barem meni. U srpskom jeziku red reči u rečenici je veoma važan. Zameni HTML sa nekim drugim jezikom - pregled stranica napisanih u jeziku engleskom - pa vidi kako sve odjednom zvuči arhaično i neprimereno.

Aha, pa - OK. Ja sam mislio da ciljaš na to što su HTML nazvali jezikom, stoga sam se i ogradio sa "..ako je do toga."

Za "datotečni sistem" nemam bolji razlog osim što mi zvuči kao jedan od onih "okolotrbušnihpantalodržača". No, pošto nisam dr. Ranko Bugarski jedino što mogu da ponudim je lično, laičko mišljenje.

Ma da, znaš, mi smo skloni da ismejavamo tako druge države (npr. Hrvatska) koje u stvari rade na svom jeziku. Nama je to smešno, a u stvari je to samo izgovor za opšte rasulo kod nas po tom pitanju.

I ja sam se zbunio i nasmejao kada sam pre prvi put video reč "inačica," ali već pri kraju tog časopisa nisam imao problem sa istom - nisam je više ni primećivao. Stvar navike.

[japan]

Originalno napisao degojs

(A jesu te učili gde se stavlja veliko slovo? Bez ljutnje)

jesu, nego mi ne radi "promena" na tipkovnici

odmah sam se ogradio da sam fasista, i da nista ne bih prevodio.

ali zamisli da se prevode sve stvari u drugim granama industrije i nauke, pa onda imas zemljomera za geometra, stvaraoca za generator... da ne nabrajam dalje...

[degojs]

Originalno napisao japan

jesu, nego mi ne radi "promena" na tipkovnici

odmah sam se ogradio da sam fasista, i da nista ne bih prevodio.

ali zamisli da se prevode sve stvari u drugim granama industrije i nauke, pa onda imas zemljomera za geometra, stvaraoca za generator... da ne nabrajam dalje...

Rekoh da nemam problem ako bi se koristile reči kao "fajl" ili "šel" - veći problem je da se to zvanično standardizuje i onda malo forsira kroz školu, zvanične državne institucije, publikacije, TV i slično kako se već to radi. To znači ogroman posao, a to kod nas ne ide baš, lakše je ismejavati druge

[japan]

ok, to bi onda bio pravi potez, a za to bi trebalo da postoji zvanicno telo koje bi se time bavilo, a koliko ja znam, to se za sad radi po principu pojedinacnih projekata i grupa, i svaka grupa ima svoje standarde, ili ih cak i nema, nego se u okviru jednog projekta koriste nekonzistentni prevodi.

[Lalaland]

Konkretno u ovom primeru što Blues navodi, pored manje-više (ne)uspešnih prevoda pojedinih pojmova, problem je i to što su neki izrazi prevedeni a neki ne. Ono što najviše zbunjuje je semantika, u narodu poznato kao ko razume, shvatiće...:

"љуска је програм који представља корисничко окружење као интерфејс за приступ осталим услугама рачунарског система"

Kako objašnjavate "korisničko okruženje kao interfejs"? Da li je korisničko okruženje isto što i interfejs ili je samo grafičko korisničko okruženje interfejs a ne-grafičko operativni sistem? wtf?

[zira]

Ja skoro sve prevodim, osim rijeci koje su toliko udomacene da se smatraju domacim. Izgovor da u srpskom ne postoji odgovarajuca rijec je obicno ili nepoznavanje svoga jezika ili lenost ili jos tuznije zelja da se izgleda pametnije ako koristis tudje rijeci, koje obicno uskoro deformisemo i dodijelimo ima znacenja koja su nekad i nesaglasna sa originalnim.

Sad, tu postoji problem kako da napravis razliku u ovoj zalosnoj situaciji u kojoj je domaci strucni jezik u nasoj struci, pa da te npr. DPT-ovci ne gledaju kao bolida dok sa njima ili kolegama pricas, i sa druge strane kada pises neki zvanicni tekst ili sadrzaj za sajt.

Mi smo na Donesi.com koristili skoro iskljucivo koliko toliko usaglasene srpske nazive za sve strucne racunarske izraze i nije bilo primjedbi na to.

[Lalaland]

Pa možda bi pravilo moglo biti: whatever it takes to make things clear. Srpski, engleski, kineski - samo da je jasno o čemu se govori onima kojima se govori.

Po definiciji, svrha definicije je da objasni pojmove. U ovom slučaju, da li se nešto zove ljuska, shell, školjka, itd. na kraju krajeva je manje važno od toga šta pojam zaista znači. Tako i definicija može da ima više nivoa: za potpuno neupućene i donekle neupućene (potpuno upućeni su ti koji daju definicije, barem u teoriji ).