Godina on-line oglašavanja

[Miloje Sekulic]

Originalno napisao Lalaland

PR clanci i slicno (oni koji nisu placeni, da se razumemo)

Lela nije ovo kritika tebe ali se treći put na ovih 8 strana pominje plaćanje za objave pa je red da se umešam i da razbijem iluzije vlasnika veb sajtova da će zaraditi od toga što će objavljivati tekstove za šta će im biti plaćeno.

Mislim da ponešto o tome znam jer:
7 godina sam se intezivno bavio novinarstvom,
4 godine sam bio glavni i odgovorni urednik poslovnog magazina,
4 godine sam se bavio PR-om kao dodatnom delatnošću,
2 godine vodim internet sektor u PR agenciji,
završio sam sve obuke, škole i kurseve koji kod nas postoje iz ove oblasti,
mnogo sam čitao, ponešto i pisao ne temu PR-a
....
jedino nikada nisam shvatio šta znači termin "PR clanak" niti sam u literaturi naišao na njega!?

Ako se radi o tekstu koji je objavljen u medijima onda je to "medijska objava". Bez obzira da li je nastala kao posledica aktivnosti PR službe, agencije ili pojedinca. Ako je novinar nešto napisao na neku temu i urednik to pustio u novine ili u emisiju to je potpuno legitiman medijski sadržaj. Praktično u današnje vreme veoma malo informacija nije na neki način bilo u dodiru sa PR-om, generalno gledano.

Ako je mediju plaćeno da nešto objavi onda to više nema veze sa PR-om. Trebalo bi da bude jasno naznačeno da se radi o materijalu koji nije redakcijski - ali to nije "PR tekst" kako se na žalost čak u i nekim domaćim nekada relevantnim medijima označavalo. To je onda "Komercijalna reportaža", "Privredni raport", "Plaćeni tekst", ili nešto slično - što su takođe termini korišćeni u srpskim medijima.

Osobe, agencije ili službe koje se bave odnosima sa javnošću ne plaćaju, ili bar ne bi trebalo to da rade, objavljivanje tekstova ili drugih materijala. Postoje situacije kada se zakupljuje prostor u medijima i objavljuje, najčešće u cilju upoznavanja javnosti sa novim proizvodom klijenta, tzv. "advertorijali" (bar je u praksi u Srbiji uobičajeno da se tako nazivaju). Oni su mutant teksta i oglasa, najčešće izgledaju kao predizajnirani tekstovi.

U najvećem broju slučajeva, i u svetu i kod nas, posao u PR se svodi na pitanje "Kako zainteresovati medije da o nečemu pišu". Davanje novac svakako nije pravi način - ako ni zbog čega drugog onda jer jednostavno nije isplativo. Posebna priča o plaćenim objavama je priča posmatrana iz vizure medija - ni jedan medij koji drži do sebe neće dozvoliti objavljivanje plaćenih tekstova.

Nemojte se dakle zanositi da će vam neko plaćati da mu objavljujete tekstove. Možda i hoće ali ćete vrlo brzo shvatiti da vi takve tekstove u vašim online medijima ne želite. Zašto? Zato što posetioci vaših sajtova neće hteti da ih čitaju iz vrlo jednostavnog razloga. Tekstovi za koje je plaćeno da budu objavljeni gotovo sigurno nemaju vrednost za onog ko ih čita. Ako je tako ... zaključak izvucite sami.

[Dejan Bizinger]

Originalno napisao Miloje Sekulic

Ako je mediju plaćeno da nešto objavi onda to više nema veze sa PR-om. Trebalo bi da bude jasno naznačeno da se radi o materijalu koji nije redakcijski - ali to nije "PR tekst" kako se na žalost čak u i nekim domaćim nekada relevantnim medijima označavalo. To je onda "Komercijalna reportaža", "Privredni raport", "Plaćeni tekst", ili nešto slično - što su takođe termini korišćeni u srpskim medijima.

Tako bi trebalo, kada bi svi urednici medija i vlasnici istih imali svest o moralnom novinarstvu. Ne moramo ici ni dalje od domace Internet zajednice. Koliko puta sam pisao da neko napise disclaimer kada pise o nekome/necemu gde zbog ovog ili onog razloga ne moze biti objektivan?

Medjutim, da se razumemo, kod vecine (ako ne i svih medija) postoje klijenti koji spadaju pod ono "svi smo mi jednaki ali smo mi jednakiji". Miloje je u pravu, kada se naruci placeni tekst to onda nije medijska objava, to je placeni tekst i to spada u oglasavanje kada se gleda iz ugla samog medija. Medjutim, kada novine cita prosecan citalac novina ili gledalac TV programa i jos ako je taj placeni clanak lepo upakovan pa da ne predstavlja samo koriscenje superlativa gde se jasno vidi da je tekst biasovan, onda ce taj isti prosecni konzument dnevnih informacija to da shvati kao "vidi ovi su bas uradili dobru stvar, dobili su reportazu u listu [imelista] a nisu platili za to".

Da ne bi bilo zabune - placeni tekst ne smatram samo da je placen u novcu. Moze da bude placen drugim beneficijama - direktno datom novinaru a ne mediju, zatim kroz poklone, malo boljem rucku, putovanjem na konferencije, centrali firme, razvojnom centru i slicno. Cesto je to deo malo sireg aranzmana date kompanije/agencije sa datim medijom/novinarom. Pa tako, ako neki oglasivac/agencija trosi milion evra godisnje na nekom mediju i jedan od njihovih klijenata je npr. banka sta mislite koga ce taj medij da konsultuje o SEK, kreditima i slicno kada dodje na red da se o tome prica (a o tome se moze pricati skoro svaki dan). Da li ce kontaktirati banku koja se nikad nije oglasavala na tom mediju ili ce kontaktirati tu banku koja je veliki klijent? Da li ste mozda primetili u medijima koje firme/pojedinci se najcesce pitaju za savet iz raznih oblasti? Vecina medija ima svoj pool kompanija/osoba koje pitaju za razna misljenja. Zasto bas njih? Da li su oni zaista jedini koji imaju da nesto kazu o datoj oblasti? Naravno da nisu.

Osobe, agencije ili službe koje se bave odnosima sa javnošću ne plaćaju, ili bar ne bi trebalo to da rade, objavljivanje tekstova ili drugih materijala...

Ne bi trebalo da placaju, slazem se. Ali zbog cega onda neki medij objavi vest jedne agencije za jednog klijenta a ne objavi za drugog klijenta druge agencije, a druga vest bi za mnoge bila zanimljivija za citaoce/gledaoce datog medija?

...ni jedan medij koji drži do sebe neće dozvoliti objavljivanje plaćenih tekstova.

Sta god to znacilo da "drzi do sebe". Medij mozda drzi do sebe ali novinari tog medija ne gledaju stvari na isti nacin. I ti i ja znamo za novinare za koje se zna kada ce odluciti da napisu afirmativni tekst o nekome o kome bi pisali - nikad. A rade za te medije koji "drze do sebe". Svako ko iole zna da pise ce moci da napise takav tekst ili napravi takav prilog da niko ne bi sa sigurnoscu mogao da kaze da je placeni ili neobjektivan.

[aljosa]

Većina agencija itekako se oslanja na plaćene tekstove, jednako kao što se mediji oslanjaju na takve tekstove kao izvor prihoda.
Nekolicina hrvatskih sajtova s najvećim prometom godišnje puno više zarađuje od objave plaćenih (sponzoriranih) tekstova nego li od display oglasa.

[bluesman]

Koliko je meni poznato postoje regularni "pay per post" servisi gde se blogerima placa od 5 do 20 usd za tekst koji ce da napisu (uz neke obavezne delove, tipa link do sajta i slicno). To i nije los deal za onoga ko placa posto za 5 dolara dobije vise nego sto je ulozio.

Mada, koliko ja vidim ovde se prica o tekstovima u drugim medijima, ne na netu. Odnosno, jedni pricaju jedno a drugi drugo

[Dejan Bizinger]

Bluesman, u pravu si, postoji Payperpost za blogere, cak se i jedna firma tako zove. Medjutim, ja ne znam da li neki bloger bi mogao da se nazove blogerom koji bi pristao da mu se plati 5 dolara za objavu. Razmena reklama, win-win dealovi su jedno, placanje je nesto drugo.

Brzom pretragom, pre svega tekstovima na TC se moze zakljuciti koliko je takav biznis moralan i efektivan na duze staze, kada se umesa i Google.

Jedan od tekstova na tu temu na TC se moze procitati ovde.

[Peca]

Originalno napisao bluesman

Mada, koliko ja vidim ovde se prica o tekstovima u drugim medijima, ne na netu. Odnosno, jedni pricaju jedno a drugi drugo

pa skrenuli smo opet u offtopic, a ja sam samo hteo da kazem coveku da ne moze "PR clanak u novinama" smatrati "oglasavanjem u novinama"... posto je zbog dobrog prolaska jednog PR clanka u novinama dosao do konstatacije da se oglasavanje u novinama isplati.
em ne mogu svi da se oglasavaju putem PR clanaka [jer bi onda novine postale spammy], em je to kratkog daha [efekat traje dan-dva].
i onda sam povukao paralelu sa online oglasavanjem, gde se recimo baner vrti ceo mesec, a ne dan-dva [evo vracam diskusiju na temu topica ]

[Miloje Sekulic]

Evo bas sad kuckam sa Ivicom na Fejsu. Čovek ima svoj biznis. Polovinom decembra me pitao kako da nabilduje posetu sajtu na brzaka pa smo postavili oglase. Google, FB, eTarget. Lepo mu skočila poseta pa se povremeno vidimo na kafi doteramo malo, promenimo tekst i tako to. Sad je podvukao crtu i konkretno izračunao da li mu se isplati i isplati mu se. Kroz zaradu od novih klijenata koji su došli preko neta. Sad ću da ga pozovem ako ga ne bude mrzelo da ispriča svoju priču. Mislim da su to zlata vredni primeri za ubeđivanje klijenata. Uspešne priče drugih.

Off Topic: Da ne bude zabune, pošto se stalno postavlja pitanje budžeta naših klijenta kojima raspolažem, u ovim slučajevima (još jedna kampanja je na pomolu) ne radi se o klasičnom zakupu medijskog prostora nego o konsultantskoj pomoći klijentu - ciljne javnosti, poruke, ključne reči, itd

[Lalaland]

Originalno napisao Miloje Sekulic

Mislim da su to zlata vredni primeri za ubeđivanje klijenata. Uspešne priče drugih.

Evo bas kuckam slican post kad me Miloje preduhitrio. Poenta, bez merljivih rezultata nema nista. Cak i kad su u pitanju relativno jeftini oblici oglasavanja (neko je to spominjao).
Kontekstualno oglasavanje, koje je inace dosta skupo (u odnosu na AdWords) jer su CTR i conversion rate mali, mozda ne kosta puno u Srbiji jer je cena klika minimalna ali je i sadrzaja manje pa ispada da "kontekst" moze biti bilo koja srpska rec. Onda se postavlja pitanje, ako se ne dobija nista, zasto dati i to malo.

[Miloje Sekulic]

Originalno napisao Lalaland

Poenta, bez merljivih rezultata nema nista. Cak i kad su u pitanju relativno jeftini oblici oglasavanja (neko je to spominjao).

Mislim da je Varagić negde napisao nešto u fazonu "Kriza će navesti marketinška odeljenja da se okrenu dokazljivo efikasnim oblicima oglašavanja".

[novii]

Ja iskremo mislim da je Varagić u pravu, jer kriza kod nas realno nije ni počela. Međutim kako vreme bude odmicalo sve više će firmi da se preračunava i prema situaciji da se pričagođava.