Muke poslodavaca -- Zašto je toliko teško naći stvarno dobrog web developera

[Denis_Radenkovic]

Originalno napisao bluesman

A šta je to po tebi najve?i problem ovde? "3 generacije menadžera u familiji"? Kojih bre generacija menadžera u Srbiji? Zna?i ti nikada ne bih radio za jednog Donalda Trump-a jer nema 3 generacije menadžera? Obrazovanje? Šta tebe briga koje je obrazovanje tvog poslodavca? Obrazovanje je bitno, ali njemu a ne tebi. Zašto ti je potrebno da poslodavac bude cool? Ho?ete vi možda da se družite, da idete negde u zezanje posle posla? Tebi su o?igledno pomešani prioriteti. Hajde prvo definiši šta bi ti želeo kada bi se zaposlio negde? Da firma dobro radi, imaš dobru platu ili da je gazda cool i da je 4. generacija menadžera?

Slazem se sa obojicom donekle , ali dosta zavisi od prioriteta zaposlenog. Cini mi se da vi, kao poslodavci, ne uzimate u obzir jedni druge, tj. da vas ima vise od jednog, pa ako je plata ista ili bar slicna, zaposleni ce da ode kod ovoga sto je bio cool, obrazovaniji, prijatniji itd Ne znam kakva je situacija u Srbiji, predpostavljam ne sjajna, ali prvi i osnovni prioritet zaposlenog nije uvek novac. Bitnije je okruzenje u kome bi morao da provede 8 ili vise sati svakog radnog dana pa ponekad i vikendima, i da ne nabrajam sad sve faktore koji se vrlo cesto nalaze ispred satnice/dnevnice sta vec.

Ja sam ostao u kontaktu sa svim mojim poslodavcima i Italijanima i Britancima jer su svi, srecom, cool i jos uvek saradjujem sa svima njima i cujemo se. Ljudi smo svi, i na poslu se treba i zabaviti, inace cemu sve to.
Takodje, uglavnom su to bile male firmice i studiji, ali ni sa jednim od njih nisam ima striktno poslovan "ja sam boss i ti ima da radis ono sto ti ja kazem" odnos. Uvek sam imao osecaj da radim sa njima a ne za njih. Mozda je to razog zasto smo i dalje prijatelji.

[nixa]

^ e takav odnos je jedini pravi odnos kakav bi trebao da bude ....

steta sto jos tako nesto je jako retko ( ili ga nema ) u Srbiji ....

[dinke]

Huh covece, na tri bloga se pise o meni, bas sam postao popularan medju blogerima

Elem, da razjasnim neke nedoucime glede plate od 1000 eura i sl. Pomenuti oglas je zapravo postavljen za americku kompaniju Beano Publishing LLC, za koju ja radim vec vise od pola godine. Kada sam poceo da radim za njih bio sam jedini evropljanin u timu, no obzirom da su bili veoma zadovoljni sa mnom resili su da zaposle jos nekoliko ljudi iz Srbije. Do sada smo primili tri developera odavde (od kojih su dvojica clanovi dpt-a btw, ali identitet vam necu otkriti ). Obzirom da se firma jako brzo razvija, potrebe za novim developerima su stalne, pa je i oglas stalno otvoren. Kandidati sa najboljim referencama su dobijali mini test projekat od kojih su neki prosli a neki nazalost ne, ali svima je bilo placeno za isti (iako se radi prakticno o istom projektu koji svi developeri rade pre stupanja u tim).

Odziv na pomenuti oglas je prakticno mnogo manji od ocekivanog. Recimo, na slican oglas u Kragujevackom listu "Svetlost" nije se javio nijedan developer. Jedan moj ortak odavde kome sam se pozalio na to pitao je "koliko je atraktivna plata". Na moj odgovor da je u pitanju iznos od 1400$ izjavio je kako to i nisu neke pare. Mozda i nisu, ali pouzdano znam da slicne firme ovde u KG-u svojim developerima isplacuju visestruko puta nizi iznos.

Sto se tice moje firme (i firmama gde sam radio kao project/office manager), uvek sam insistirao na opustenoj atmosferi. Recimo pravilo koje sam odmah na startu postavio u bivsoj firmi bilo je da nije bitno koliko si sati proveo na poslu, vec kako se prema istom odnosis. Da budem precizniji, developerima je bilo dopusteno da iako postoji fiksno radno vreme, bez ikakvog pravdanja mogu da zakasne, odu ranije sa posla ili na pauzu, pa cak i ne dodju na posao u slucaju da procene da ce im produktivnost biti znacajno umanjena (tipa, bolestan, dete bolesno, licni problemi, burna noc u gradu, sta vec). Uostalom, sta me mi covek u firmi da mi presedi 8 sati samo da bi bio tu, a glava mu je ko zna gde. Vreme se uvek moze nadoknaditi. Naravno kada je tu deadline, ostajali smo duze na poslu, ali bi to uvek nadoknadili odgovarajucim stimulansom u vidu novca ili slobodnih dana, u zavisnosti od situacije.

Ovakav opusten odnos nekima je odlicno odgovarao, ali neki su to maksimanlo zloupotrebljavali, sto se ubrzo odrazilo na njihove pozicije (postavljanje posebnih pravila za njih, nenapredovanje u poslu, i sl.). Slican odnos sa zaposlenima postavio sam i sada u svojoj firmi, videcemo kako ce to funkcionisati . Inace, posto je neko pominjao i obrazovanje poslodavaca, ja imam visoko (PMF Matematika, sa magistarskih sam na vreme pobegao

[dinke]

Originalno napisao degojs

Svašta

Prvo, nema ovde posla gde nema bar 3 meseca probnog perioda. A i posle.. uvek mogu da ti uruce otkaz.

Hehe, mislim da me 99% ljudi prvo pita "da li je posao stalan?" Valjda su navikli na komunizam, nadjes jedan posao, i to je to do penzije.

[degojs]

Denis Radenkovic:
Uvek sam imao osecaj da radim sa njima a ne za njih. Mozda je to razog zasto smo i dalje prijatelji.

Pa imao si ti osecaj mozda, ali kad bi imao uvid u $$$ video bi koliki ste to prijatelji a koliko si ti radio za njih. Naravno da ce vecina sefova da bude OK ako si i ti OK i ako pri tom jos lepo zaradjuju na tebi. Nemaju razloga da budu neljubazni osim ako nisu psihopate kakvih je dosta pogotovo u zemljama kao sto je Srbija (gde je jako tesko naci pristojan posao).

I to je sve OK, da se razumemo.

[Dragi Tata]

Naći dobre radnike je univerzalni problem, posebno kad je na tržištu manjak ponude u određenoj struci. Mi se izlomismo da nađemo još ljudi (bar 2 senior C++ developera) ali mesecima nema ništa od toga. Regruteri nam s vremena na vreme "dobace" ponekog, najčešće su u pitanju ljudi koji su poslednjih 5 godina radili sa Javom pa ne znaju više ni osnovne stvari u C++u. Jednom smo dobili rezime neke žene koji je izgledao jako impresivno, ali je rešila da prihvati ponudu druge firme. Čak i kad bismo dobili nekog ko nam sa stručne strane odgovara, veliko je pitanje kakav je kao čovek i kako bi se uklopio u tim.

[Denis_Radenkovic]

Originalno napisao degojs

Pa imao si ti osecaj mozda, ali kad bi imao uvid u $$$ video bi koliki ste to prijatelji a koliko si ti radio za njih. Naravno da ce vecina sefova da bude OK ako si i ti OK i ako pri tom jos lepo zaradjuju na tebi. Nemaju razloga da budu neljubazni osim ako nisu psihopate kakvih je dosta pogotovo u zemljama kao sto je Srbija (gde je jako tesko naci pristojan posao).

I to je sve OK, da se razumemo.

... heh, znao sam da ce neko to da kaze, slazem se, ali moj osecaj, cini mi se i dalje, je dobar . Jedan od mojih najdrazih priijatelja je bivsi boss

[bluesman]

Originalno napisao degojs

Svašta

Prvo, nema ovde posla gde nema bar 3 meseca probnog perioda. A i posle.. uvek mogu da ti uruce otkaz.

Ja stvarno ne znam odakle čoveku one dezinformacije, Srbija se uči kapitalizmu i to je jedna od tekovina kapitalizama. Nema više, što reče Dinke, "dobio sam posao i to mi je do penzije". Better get used to it.

Ja se slažem da je atmosfera izuzetno bitna, zbog toga sam ja u jednoj velikoj firmi radio manje od 3 nedelje, i ako neko želi da zadrži radnika mora da obezbedi pravu atmosferu. Ja sam treutno u haosu oko stana pa čak i ne provodim puno vremena u office, ali čim se frka završi prvo što ću da uradim je da obezbedim da office bude onakav kakav bih ja želeo da sam zaposlen tu.

[ivanhoe]

Ne samo da su dobri uslovi na poslu zgodni, oni su jako dobra fora da se ustede pare za platu, i zadrze ljudi.. ja sam izmenjao par poslova, i uvek mi je najteza odluka bila da napustim one firme gde su vladali prijatni opusteni odnosi.. Evo i nedavno sam imao par ponuda za daleko vece pare (skoro dupla suma) nego sto ih dobijam radeci ovako, za drugara, ali meni je ovako prijatno da radim, imam poprilicnu slobodu i tolerisu moje bubice...i naravno da nisam raspolozen da se toga odreknem tek tako, ne igra mi novac toliku ulogu...

[oksite]

Stvarno nisam zeleo da moj prvi post izazove negativne reakcije, zeleo sam da budem konstruktivan ali neki put ne ide.

Ako mogu da sumiram dosadasnju diskusiju i pomognem barem jednom od nas ovde, preovladava razocaranost u radnike. To mora, a neki i otvoreno pisu o tome, biti rezultat necega sto se vec dogodilo. Sad, ako je neki radnik napravio problem meni kao svom poslodavcu, onda problem moze biti u meni i samo u meni. Znaci, ja dajem oglas za posao, ja vrsim izbor, ja vrsim raspored novog radnika u poslovnoj organizaciji, ja delegiram neposrednog nadredjenog tom novom radniku, ja ocenjujem performanse radnika. Ako je otislo po zlu, onda sam los poslodavac. Neki mi zvuce ko neuspesne udavace, prosto se hvale neuspesima u izborima.

Bluesman me pita sta bih da biram i nudi par stvari. Ja bih da imam sve od toga, da li ti cenis da ti ili bilo koji drugi poslodavac kojeg znas ili kod za koga si radio, nema sredstva i znanje da radniku obezbedi sve sto zeli. Ja shvatam gde zivimo i ne bezim od toga, ali, ipak, ova zemlja mozda ne ide napred ali nema sanse da ce ici i unazad. Ako u ovoj zemlji svaka susa i busa, bez znanja i cesto bez ispunjenja osnovnih kriterijuma za izbor, dobija direktorska mesta u najvecim firmama, to ne znaci da sad svi to treba da prihvatimo kao role model i svi se ponasamo na isti nacin. Recimo, ja radim od 1998 u Posti. Plata mi je (u stvari, bila je, jer sam od oktobra prosle godine na neplacenom odsustvu) nesto preko 200 eura. U 2003 godini sam odbio posao direktora sektora za e-commerce, najjednostavnije, vremena za glupiranje u ranim 30-tim jednostavno nemam. Tacka. Opet, zahvaljujuci mestu u tom istom preduzecu, dobio sam neke prolaze u inostranstvu koji se isplacuju i tek ocekujem da se isplate. Sad je ostalo jos da lepim markice, ali nije bilo trenutka da sam ja, neko iz mog okruzenja ili cak od mojih direktora pomislio da ta firma kontrolise moju sudbinu. Iz vasih komentara jasno je ko ovaj suncani dan da su vasi radnici itekako uticali na vasu sudbinu. Ja shvatam da su ljudi na forumu otvoreni i dele i pozitivna i negativna iskustva. Iskreno, ja nikoga ko je imao negativna iskustva ne bi u mojoj firmi postavio za predradnika, zapravo, ne bih ga zaposlio ni kao obicnog radnika. Nikome ne trebaju oni koji u komunikaciji gube. To je surovost, ne plata ili probni rad. Umes li ti da komuniciras sa okolinom, to je ultimativni uslov uspesnosti u poslovanju. A ko ti je vazniji od komsije, pardon kolega na samom poslu, da nisu to, mozda, dobavljaci, ili Pera Mika sto mi prodaje kompjutere, ili sta ja znam ko. Meni ne trebaju ovce, meni treba korektivni faktor. Ako radnici cute, najvazniji korektivni faktor posle samih korisnika usluga i dobara je mrtav. Ja sam poluspel i bauljam u polumraku dok osecam promaju od konkurencije koja me prestize sirom otvorenih ocuju.

Ovde sticem utisak da se odnos poslodavac-radnik ocenjuje i upravlja sa svega nekoliko parameta (junior-senior-project manager; manja plata - veca plata, probni rad - rad za stalno; rad od kuce - strogo radno vreme u firmi; frizider - mlaka cola). To bas nije tako jednostavno, a velika vecina misli da se fenomenu upravljanja ljudskim resursima treba baviti najmanje. Na E-Trgovini sam dobio casopis GM. U zaglavlju stoji nesto tipa "san svakog menadzera he da postane generalni menadzer". Ko je citao CFO Europe od pre mesec ili dva, mogao je da vidi rezultate istrazivanje gde manje od 50% C-level direktora bi prihvatilo ponudu za CEO post. Gle cuda, ne razmisljamo svi kao ljudi koji u ovoj zemlji mogu da postanu ministri policiji ili direktori zeleznice. Tajna employee value je nesto cesto neresivo i za velike firme, ali ne treba ici u drugu krajnost i sve banalizovati do nivoa "nema sanse da dobijes toliku platu, ima da mi sedis u ofisu 9-5, ima da lupas recke na frizideru etc".

Da ne bi bilo zabune, jer sticem takav utisak, vodim svoj posao, delom na Elance, delom direktno, za cene po projektu koje nisu tako velike, ali u zbiru to su prilicno vece pare od $1400 mesecno. I za te pare radim izuzetno naporno.