I posle tridesete sa roditeljima

[[nq]]

a onda sa druge strane sto bih ja otisao od mojih sa 22 godine i bacio 300-400 evra od onog sto zaradim, kad mogu da budem jos uvek kod mojih.

Naravno druga je prica kad preces recimo 25-27 godina.

Sad treba da se steka (mada je tesko kad si mlad, tacnije ne ide nikako ) i pokusava da napravi nesto

[ivanhoe]

Originalno napisao [nq]

Naravno druga je prica kad preces recimo 25-27 godina.

pa da budem iskren ziveti sam je mnogo sladje kad imas 20 i nesto... pravis zurke, skuplja se drustvo kod tebe, dovodjenje devojcica i slicno...

Sto se ove teme tice, iz moje perspektive nekog ko ima 31 i zivi sa roditeljima, mislim da je to malo naduvana prica. Znam gomilu ljudi koji zive odvojeno, ali su i dalje potpuno zavisni od roditelja. Svaki vikend idu kuci da im mama opere ves, spakuje klopu i da para, i bukvalno bez roditelja ne bi preziveli ni mesec dana. Ne vidim da je njihov kvalitet zivota ili nivo odgovornosti superioran u odnosu na mene koji zivim sa roditeljima, ali naravno placam dobar deo troskova i pomazem roditeljima u kuci, idem u kupovine i slicno.

Ziveo sam i sam, i u nekoliko navrata sa devojkom, jedno vreme i u inostranstvu. Od nedavno sam single i da budem iskren trenutno mi bas prija da budem u punoj kuci, da uvek imam nekog sa kim mogu da popijem kafu i popricam, ili gledam tv. Ziveti sam zna da bude super, ali ponekad je uzasan smor.. kad imam dosta posla, (bivsa) devojka je na poslu po ceo dan, a drugari su zauzeti (sto je vrlo cesto stanje stvari) desavalo mi se da skoro ceo ****in dan, do 10 uvece, ne vidim ni jedno ljudsko bice, osim kasirke u samoposluzi.. mom karakteru to uopste ne odgovara, ja sam vise dog-type nego cat-type osobe, treba mi moj copor i tako to

Mislim da je tu presudno kako se covek slaze sa svojim roditeljima i koliki je stan. Ja se sa svojima lepo slazem, i imam sasvim dovoljno prostora za sebe i izdvojen ulaz, da ne moram da ih gledam ako ne zelim, plus sam navikao na ovaj stan i kraj grada, tako da (trenutno) uopste nemam zelju da bacam 300-400 evra da bih ziveo u necijem tudjem stanu.. kad mi se sklope uslovi za stambeni kredit kupicu si stan, ali do tada mi je ovako bolje.. a verovatn ima veze i sa vaspitanjem, nekako su me naucili da su mene roditelji izdrzavali do sad, pa zato sad ja treba da im se oduzim tako sto cu im biti pri ruci...

[ZeroStyle]

Ma neznam sta da Vam kazem na ovo, tako je to kod nas ovdje, ljudi ne zele da se osamostale, oni koji to zele to i urade. Ja sam jos 2000-te otisao od staraca tad sam imao 17 godina , i od tada sam sam, prije dvije godine se ozenio i volim svoj mir i svoj hljeb nego ista na svijetu, da je tesko jest, ali beu truda nema ni proizvoda.

[Dragi Tata]

Originalno napisao bluesman

U super smo društvu ... Ja govorim ono što znam, iskreno Kinu, Indiju, Zimbabwe i Okinawu nešto i ne pratim sociološki

Naravno da bih jako voleo da je Srbija u društvu sa Luksemburgom, Švajcarskom i Amerikom, ali na žalost nije. Kad se (Bože zdravlja) nacionalni dohodak popne, onda će i mladi ranije da napuštaju roditeljske domove.

[caboom]

mislim da ce se, nazalost, taj nacionalni dohodak popeti samo ako ti isti mladi ljudi pocnu da rade na tome, pre svega od sebe - mislim da je sumanuto racunati na drzavu i sposobnost nasih politicara i institucija da obezbede bolje uslove za zivot i bolja radna mesta, osim ukoliko ti isti "mladi ljudi" nisu u stanju da hiberniraju jedno 20-30 godina. imam nebrojenu plejadu "blejaca" u svojoj bliskoj okolini, tako da mi je zaista tesko da imam mnogo razumevanja, iako su ljudi u IT-u, u sustini, zaista prilicno privilegovani u pogledu mogucnosti zaradjivanja za zivot i odnosu na veliki broj drugih profesija kod nas, sto omogucava relativno komforan i dostojanstven zivot, ali budimo realni - to je krvavo zaradjen novac i posle 14-16h riljanja zaista gubim razumevanje za ljude koji po ceo dan traze shemu za buksnu, grebu se za pivo i cepaju blejstejshn - a to radi dobar deo moje generacije.

[Dragi Tata]

Originalno napisao caboom

mislim da ce se, nazalost, taj nacionalni dohodak popeti samo ako ti isti mladi ljudi pocnu da rade na tome, pre svega od sebe - mislim da je sumanuto racunati na drzavu i sposobnost nasih politicara i institucija da obezbede bolje uslove za zivot i bolja radna mesta

Naravno - ko je pomenuo državu i institucije? Govorim samo o redosledu stvari: najpre moraš da imaš prihod na nekom nivou, pa tek onda da se iseliš, osim naravno ako ne ideš negde gde očekuješ dovoljno veliki prihod pa računaš da živiš od rezervi dok ne nađeš posao. Lako je Amerima da se isele čim završe srednju školu - oni lako mogu da iznajme stan i ako kelnerišu, posebno ako nađu par cimera; u zemljama sa niskim zaradama i visokom nezaposlenošću je to malo drugačije.

[boccio]

Originalno napisao Dragi Tata

Lako je Amerima da se isele čim završe srednju školu - oni lako mogu da iznajme stan i ako kelnerišu, posebno ako nađu par cimera; u zemljama sa niskim zaradama i visokom nezaposlenošću je to malo drugačije.

Beograd:
- Svrseni srednjoskolac koji radi kao konobar u kaficu moze sa dobrom napojnicom da uzme sigurno 300E. Kladio bih se da moze i vise neko ko se bas satire od posla, eventualno radi samo nocne smene, etc. ali for the sake of clarity nek bude ovako. Verovatno ih ima i koji rade za 100E, ne znam, pa da ne lupam bas.
- Stan u manje excluzivnom delu grada, skomniji, za 3 cimera kosta oko 200E + 100E za komunalije. Znaci po glavi cimera troskovi su 100E.

Da ne cepidlacim vise, ali jasno je da se bas i ne razlikujemo previse. Stvar je samo u zelji da se uradi nesto a ne kuka, nista vise...

[Ilija Studen]

U Novom Sadu su stvari još pogodnije jer se zaradi skoro ista kinta kao u BG, ali su stanovi i troškovi života osetno jeftiniji.

Dvosoban stan u kome troje može da živi bez guranja (ili četvoro ako je baš frka za pare) košta ~300e sa svim troškovima (komunalije, grejanje, struja, telefon, kablovski TV i net) što bi trebalo da bude prihvatljivo svakom ko radi. Garsonjera za dvoje sa sve troškovima izađe od 150e do 200e u zavisnosti od lokacije, gazda itd.

Ako neko ne oseća potrebu da se osamostali to je njegov izbor. Troškovi su samo puko opravdanje. Znam da je često frka - da li ću imati dovoljno itd ali ako stvarno želiš samostalnost zagrizeš i to je to. Ako do problema dođe uvek se nađe neko rešenje (roditelji ulete sa nekom kintom, pozajmi se da se reše hitne stvari itd).

[bluesman]

To za kintu je samo izgovor. Ja mogu da vam kažem da sam otišao u podstanare (iz stana od 95m2) mesec i po dana posle bombardovanja (kada sam potrošio sve rezerve novca pa sam ostao liht-roze), ostao bez posla u agenciji (posao je u stvari bio na "hold"-u dok se agencija ne "oporavi" što mu dođe na isto), pri tom mi je žena bila u 5. mesecu trudnoće. Hrabar i lood su braća, ali sve se vrlo brzo sredilo - samo je potrebno da imaš hrabrosti, da si vredan i ne čekaš da ti padne sa neba. Ne znam šta drugo da kažem po pitanju tog izgovora "prosečna plata u srbiji ... ovo-ono"....

[jablan]

Tema je zanimljiva, nažalost kasno se uključujem...

Ja lično ne vidim ništa loše u tome da ljudi žive pod istim krovom sa roditeljima, to je deo tradicije i kulture i to ne bi trebalo (mada znam da je lako i većina vas upada u tu zamku) dovoditi u vezu sa lenjošću. A ni sa time je li u pitanju urbana sredina ili ne. U tom smislu, slažem se sa Ajvanhom.

Ako neko hoće da bude samostalan - otići će. Ako neko ne želi - neće, i ne treba ga prozivati zbog toga.

Da rezimiram: pa šta ako imam 30 i živim sa roditeljima?