I posle tridesete sa roditeljima

[jablan]

Originalno napisao srdjan

@jablan: ako cemo tako, deo tradicije zivota sa roditeljima je i lapot ...

Eto, o tome pričam, tipični srpski ekstremizam. I šta sad, zato što je nekad deo nečije tradicije bilo ubijanje roditelja, sad bi trebalo da se odreknemo celokupne tradicije?! Na kraju krajeva i rano osamostaljivanje je deo nečije tradicije, čiji je drugi deo bilo pljačkanje i ubijanje pod parolom širenja hrišćanstva... Nadam se da ti je jasno da se na takav radikalsko-demagoški nivo konverzacije nema smisla spuštati.

Ko zivi 30+ godina sa roditeljima, a ima mogucnosti da ode, taj predugo zivi zivot pod staklenim zvonom.

Ok, to je tvoj nazovi stav. Voleo bih da čujem i obrazloženje i tačnu definiciju za "predugo" i "život pod staklenim zvonom".

[srdjan]

E ne daj Boze da sam medju programerima rekao i da svako treba da ode u vojsku (ne civilnu) iz istog razloga :-)

Roditelji su po defaultu uvek tu za dete, imao ti 10, 20, 30... godina i tako se i odnose prema njemu - zastitnicki (cesto nepotrebno) - a vremenom i sve posesivnije kako stare i postaju nemocniji.

Od kako postanes punoletan ti se u zivotu uglavnom sreces sa problemima koje je potrebno sam da resis. Sto vise ovih problema sam resis, postajes sve iskusniji i sposobniji da resavas iste u buducnosti ili naucis nesto o zivotu. Ovo je i tvoj, ali i njihov plus (uspesno su te "uzdigli") i to treba da bude ono sto ces vratiti roditeljima, a ne tvoje vreme.

[bluesman]

Pa ako ćemo o tradiciji, deo tradicije patrijahalnih civilizacija je da je muž sve u kući, žena mu sve prinosi, može i da je "mlatne" ako je neposlušna, pa se odustalo od toga iz raznih, uglavnom civilizacijskih, razloga. Šta bi ti rekla žena da joj kažeš "aj oper mi noge". U stvari, ranije nisi morao ni da kažeš, žena sam prilazi i pere ti noge

Ne razumem argument da ovde ljudi tradicionalno ostaju sa roditeljima... Pa i na selu, sin izgradi sebi kuću, makar i u istom dvorištu, ali ima svoje pa zajednički vode domaćinstvo. Na kraju nije ni toliko strašno ostati sa roditeljima ako nemaš izbora, strašno je živeti na njihovoj grbači.

Ranije se žena nije ništa pitala, pa čak i da se ne slaže sa svekrvom, niko je ništa ne pita - ima da ćuti i radi. Danas, žena ima svoje zahteve, navike, na kraju želi svoj mir a ne da pita svekrvu da li može da uradi nešto u svojoj (zajedničkoj) kući. Tri generacije u jednoj kući su pravi haos i nikako nije dobro za odnose u toj kući.

[conica]

da se ne bi smo drzali samo pitanja vezana za ko kome zivi na grbaci, evo malo konkretnijih svakodnevnih stvari sa kojima se treba "sroditi":

1. svaki dan (dobro ne bash svaki dan) treba pogledati sanduce da vidimo da li je stiglo nesto - uglavnom racuna
2. isplanirati budzet da bi se ti racuni platili
3. pitanje u glavi pre no sto se krene sa posla tipa "sta ima u frizideru, sta fali, sta jos kupiti"
4. da li ima svega od hemije..da li ima jos toalet papira??!! (jako bitno pitanje)
5. ona cesma u kupatilu zeza, isplaniratio vreme da se to popravi ili isplanirati dolazak majstora - isplanirati zato da bi se sve to uskladilo da se ne izostaje puno sa posla
6. da li je oprano sve od vesa, tj. da li imam nesto sutra da obucem cisto?
7. bash bi trebao da se kupi jedan elementcic sa fiokicama, posto fali...naci vreme da se to pronadje, kupi i dopremi (ako nemate kola)

ako ste uz sve to i podstanari..

8. isplanirati finansije da se plati stanarina - JAKO BITAN MOMENAT: sve to treba da bude obezbedjeno za tri meseca unapred, posto nikad ne znas sta nmoze da se desi i sta moze da cefne gazdi, pa u slucaju da treba da se trazi novi stan

eto..to su samo neke od osnovnih stvari sa kojima se svi koji ne zivesa roditeljima susrecu (a neki i cak i pridrzavaju )
znaci ne ceka te rucak kasikom ako ga sam ne obezbedis, nisi opran i ispeglan osim ako to sam nisi uradio, nemas ni wc papira ako ga nisi kupio.
Pa opet - ako si lepo sredio sebi "habitat", malo toga vredi kao samopostovanje i ponos na samog sebe kad vidis sta si sve postigao...
Ja recimo licno smatram da mi je nabolji potez bio sto sam se jos pre 13 godina odselila..nikada se nisam bolje slagala sa roditeljima a to mi puno znaci.

Naucila sam i da se svadjam i da isteram svoje ako znam da sam u pravu - inace ce samo da te jasu.

[jablan]

Originalno napisao bluesman

Ne razumem argument da ovde ljudi tradicionalno ostaju sa roditeljima...

Vidi, nije u pitanju argument, već činjenica. Nazovi to plemenskim, seljačkim, patrijarhalnim, matrijarhalnim, pragmatičnim, kako hoćeš. Nekima je jednostavno lakše, i roditeljima i deci, kada su zajedno (blizu, u istoj kući, u istom dvorištu, gradu, zemlji itd).

Ja jednostavno ne razumem kakav je to "uspeh" napustiti porodicu. Ok, dokazao si (ne ti konkretno, već svako kome je bitno to što se "osamostalio") da možeš da plaćaš sebi kiriju, i šta sad?

Nisi više "zavisan" od roditelja (A šta uopšte znači biti zavisan od roditelja? Ako keva kuva ručak za dvoje, nije joj veliki problem da skuva isto to samo za četvoro, pogotovu ako npr. ti kupuješ namirnice...), ali si zavisan od automobila, zavisan si od automehaničara, vodoinstalatera, pumpadžije i buregdžije, gazde, klijenata, direktora Telekoma i JAT-a, premijera i ministra finansija, zavisan si od žene i dece, švalerke, švalerkinog muža itd itd.

Pišam ti se na takvu samostalnost.

//Edit: gastarbajter mesec dana, već zaboravio pravopis

[bluesman]

jablane, ti mene ne razumes a mislim ni bilo koga drugog na ovoj temi

Prvo tvoj termin osamostaljivanja koje ti nazivaš "napuštanje porodice" je potpuno pogrešan. Ti ne napuštaš porodicu već osnivaš svoju. Zatim nije cilj da se pokaže da ti "možeš" (da plaćaš kiriju) već je cilj da kreneš samostalno u život kada je za to vreme. Niko ne kaže da treba da odeš od kuće sa 13 godina, ali sa 30... već je sramota da smrdljaš po stanu i čekaš da ti neko servira.

Zavisan od roditelja znači da ne znaš ni koliko ti je račun za infostan, niti te interesuje jer to nije tvoja briga. Zavisan od roditelja znači da ne možeš u svojoj kući da uradiš šta god hoćeš jer moraš da se konsultuješ sa roditeljima (čitaj: tražiš dozvolu). Zavisan od roditelja znači da ulaziš stalno u konflikte i da si između bar dve vatre - tvoje sadašnje i bivše porodice.

Ti osamostaljivanje predstavljaš kao da od tog trenutka ne pričaš više sa roditeljima i treba da se praviš da ih ne poznaješ. Ne mogu ti opisati koje je uživanje kada se spakuješ sa svojom porodicom i odeš kod keve na ručak... pa se volite bezgranično...

I ne znači da roditelji ne mogu (i ne trebaju) da ti pomognu. Ali je stvar u tome da oni to urade kada ti je potrebno a ne kao preventivu, odnosno da dobiješ savet (pomoć, novac....) onda kada ga zatražiš, a ne da ti konstantno naturaju svoje, makar to bilo iz najbolje namere, zaštitnički....

Na kraju, osamostaljivanje je najprirodniji mogući proces.

[jablan]

Imam osećaj da smo grdno smorili, ali moram da odgovorim...

Potpuno razumem šta hoćeš da kažeš, i poenta je sasvim na mestu: nije dobro živeti na tuđoj grbači, bili to roditelji ili bilo ko drugi.

Ono što sam ja hteo da kažem je da za tu nezavisnost o kojoj ti pričaš matematičkim rečnikom nije ni neophodan ni dovoljan uslov to da živite odvojeno. A većina ljudi ovde i početni članak sa B92 implicira upravo to.

Izvini, ali ja ne mogu da budem jasniji od ovog.

[zira]

OK, ja moram da, nakon pocetnog komentara, kazem da ovo sto Jablan prica ima smisla.

[phoenix]

@bluesman:

Ostajanje kod roditelja nije nešto sto bi trebalo podvesti pod "tradiciju". To je potpuno pogrešan pristup. Problem kod nas jeste što umesto da se trgnemo i trudimo se da napustimo taj poluplemenski pristup, mi ga gajimo.

Osamostaljivanje podrazumeva individualizaciju, što je neophodan uslov da postaneš kompletan čovek a to opet traži da čovek ode od svoje primarne porodice.

Ja sam konačno uspela da se otrgnem od svojih roditelja (maminih emocija i tatinih gunđanja) i iznajmim stan. Kamo lepe sreće da sam to uradila ranije. Što se duže čeka, to bude teže, i odlazak postaje bolniji za obe strane.

Neko reče prethodno da ženski deo populacije "čeka da se dobro uda". Problem kod nas jeste taj, da to očekuju i njihovi roditelji. I moja mama sigurno negde duboko u sebi pati zbog toga. Verovatno bi joj bilo lakše da sam se udala. No, to je ipak samo i isključivo problem roditelja koji moraju sami da reše ili već nauče da se nose sa istim.

[bluesman]

jablane, ziro... osamostaljivanje ima najmanje veze sa matematikom. Ako to želiš, uvek se nađe jednačina sa pozitivnim ishodom, sve ostalo su izgovori.

Osamostaljivanje je stanje duha daleko više nego finansijska konstrukcija.