Rad od kuće -granica između poslovnog i privatnog prostora

[cicika]

Imam dva primera za vas, jedan sam naravno ja a drugi su mama i njen muž.

Da podjemo od mame... njih dvoje rade zajedno ili ako hoćete rade sami u njihovoj firmi, koja usput rečeno, nema nikakve veze sa ICT poslovima. To je više nekakvo posredovanje i marketing, spajanje nespojivog.

Poslednjih 10ak godina, uglavnom zbog nestalnosti posla, rade od kuće čime eliminišu troškove i prostora i benzina. Njihov stan je mali (burazer je jedva dočekao da se ja odselim da bi dobio svoju sobu) tako da fizičko razdvajanje poslovnog od "kućnog" dela apsolutno ne postoji. Vrhunac je bilo uvodjenje druge telefonske linije.

Srećom, i kada imaju strane saradnike to su uglavnom ljudi iz bliskih vremenskih zona pa se posao uglavnom završava do pet popodne. Mama ima mnogo bolji mehanizam vremenskog razdvajanja posla od kuće, medjutim njen muž je teški workaholic i što se njega tiče poslovni sastanak je dobrodošao u bilo koje doba dana ili nedelje, dok su za mamu popodne/veče i vikend vreme striktno za kuću i porodicu, i česte su opaske "šta je to, dodjavola hitno, pa da se nalazite subotom/nedeljom u vreme ručka?". Naravno, nikad ništa nije hitno, ali on čovek voli da priča o poslu više nego 'leba da jede.

Bottom line, posao i kuća su prilično isprepletani, em žive na poslu, em rade od kuće, em su zajedno sve vreme.

E sad, ja sam radila od kuće, freelance, oko dve godine, možda nešto više dok se nisam zaposlila. Naravno da i sad povremeno radim freelance, jer nema tih para koje ne mogu da potrošim

Ja... sam užasna prema samoj sebi kada radim freelance. U stanju sam da radim od 10 ujutru do ponoći, dok ne počne da mi se vrti u glavi od gledanja u monitor i da ne izadjem iz kuće po 10 dana osim po cigarete i eventualno hleb. Slično spremanju ispita na fakultetu, ruke ogrezle u tastaturu, oblak dima i dok nije gotovo nema ustajanja. To me je navelo da nabavim psa.

Jedino što bih sama sebi "dozvolila" jeste da nedeljom ne radim, ali ni to ne uvek.

Trenutno, radim u maloj firmi, regularnih 9 do 5 i dok jedan od zaposlenih nije počeo to da zloupotrebljava, bilo je moguće ponekad raditi od kuće. Definitivno idealna kombinacija za mene, poput onoga što je Bokica naveo, je da recimo sredom radim od kuće. To mi preseče nedelju odlaska na posao na pola i neuporedivo se manje umorim u toku jedne takve nedelje.

I da, isti problem sa non-IT osobljem - mnogo pričaju, često idu da puše (pa i ja sa njima) i ma koliko zaista uživam u toj interakciji, jer zaista imam sreće da su sve sjajni ljudi, ponekad moram da se koncentrišem i isključim i i najmanje prekidanje ume da pokvari tok rada.