Elektronski potpis

[blogowski]

izvor B92
Poslovanje brzinom interneta
Ekonomist magazin | Aleksandar Rašić

Građani će primenom elektronskog potpisa moći da sa svog računara, bez odlaska u opštinu ili drugu instituciju, pristupaju portalima eGovernment-a i ažuriraju, pregledaju ili preuzimaju svoje podatke, plaćaju poreske i druge obaveze, dobijaju razne potvrde i uverenja i slično

Nedavnim usvajanjem novih propisa konačno su i u Srbiji stvoreni svi uslovi za primenu elektronskog potpisa. Najznačajnija polja primene elektronskog potpisa su: elektronsko poslovanje, elektronska trgovina, elektronsko bankarstvo, elektronska

uprava (eGovernment), elektronsko zdravstvo, kao i platni sistemi na bazi čip kartica

(EMV).

Po rečima Nikole Markovića, predsednika Društva za informatiku Srbije, upotreba elektronskog potpisa biće veliki podsticaj za širenje elektronskog poslovanja u Srbiji. Dosad je bilo oko 200 kompanija koje su koristile neke vidove elektronske trgovine i preko internet sajtova prodavale svoju robu i usluge vrlo ograničenom broju korisnika. Sa uvođenjem elektronskog potpisa, one će moći da povećaju broj korisnika i usluga, kao i da unaprede bezbednost poslovanja. Banke će, takođe, primenom elektron- kog potpisa moći da razvijaju nove servise, dobiju nove klijente i ostvare veću sigurnost u odnosu na moguće zloupotrebe.

Primena elektronskog potpisa otvara velike mogućnosti da posle višegodišnje stagnacije počne ubrzani razvoj novih servisa eGovernment-a. Građani će primenom elektronskog potpisa moći da sa svog računara, bez odlaska u opštinu ili drugu instituciju, pristupaju portalima eGovernment-a i ažuriraju, pregledaju ili preuzimaju svoje podatke, plaćaju poreske i druge obaveze, dobijaju razne potvrde i uverenja i slično. Inače, Srbija je poslednja zemlja u Evropi koja je usvojila Zakon o elektronskom potpisu. Iako su stručnjaci koncept elektronskog poslovanja i primene elektronskog potpisa elaborilali još 2000. godine, po rečima Markovića, nije bilo dovoljno političke volje da se takav zakon usvoji, ili, drugačije rečeno, nije postojalo razumevanje važnosti donošenja pravne regulative u toj oblasti. To je u mnogome otežavalo razvoj elektronskog poslovanja i usporavalo proces uvođenja različitih servisa eGovernment-a.

Vase misljenje, da li ce zaista to "poterati" trgovce u e-commerce ?

[dinke]

Da, hoće. Tamo negde 2106-e. Možda.

Pre par meseci sam sa jednim ortakom koji radi u opštini pričao kako bi to trebalo uvesti, objašnjavao kako jedan server može preko Interneta opsluživati hiljade građana (automatsko izdavanje dokumenata i slične stvari). Komentar mog ortaka bio je da nisam normalan, jer bi u tom slučaju sve one polupismene šalterske službenice (kao i mnogi drugi) popile otkaze.

Inače, imam informacije da samo u ovdašnjoj opštini (Kragujevac) svakog meseca po raznim osnovama bude zapošljeno 10-tak novih radnika. Recimo, kada uđeš u onaj hol tamo (djoca i ostali iz KG-a to znaju), unutar šaltera sedi jedna službenica, a tri iza nje stoje (na svakom šalteru). Nemaju jadne više gde ni da sede! Ali j*ga, ovdašnji političari imaju izgleda previše rođaka, ljubavnica, ... sve to treba negde zaposliti

Welcome to Serbija(tm)

[djoca]

gledaj to sa lepse strane...kad budu formirali opstine (koje su vec smislili: Stanovo, Aerodrom, Stari Grad...) onda ce mesecno da zaposle po n x 10-ak....Znaci, sad je odlicno kako ce da bude. A i ja nisam primetio da tu stoje tolike sluzbenice...kad god mi nesto treba, nema zive duse...samo za overu dokumenata red ko 93 za mleko (nisu se setili da otvore jos jedan salter, za to treba dva fakulteta).

Problem u tim javnim, drzavnim, drustvenim firmama je sto imamo visepartijski sistem. Kad bi se vratili u doba jednopartijskog, onda ne bi svakih par godina zaposljavali po novih 50%, nego bi zaposlili samo ove sto su u medjuvremenu postale necije ljubavnice sto nema sanse da stigne do te sume (racunam da bi rodjake zbrinuli u prvih par godina, a da se broj rodjaka vremenom sporije menja). Kako ne vidim sta bi izgubili ovim potezom, mislim da ga vredi razmotriti.

Elem, ne bih se ja nadao nekom bumu eG u Srbiji, a kamoli eC...kod nas je sve polako....ima vremena...Mada moram da priznam da je Dinketova 2106-a ipak previse pesimisticna. Realnije je da se to desi u drugoj polovini ovog stoleca...taman da neki od nas dozive.