I posle tridesete sa roditeljima

[boccio]

Originalno napisao bluesman

jablane, ziro... osamostaljivanje ima najmanje veze sa matematikom. Ako to želiš, uvek se nađe jednačina sa pozitivnim ishodom, sve ostalo su izgovori.

Osamostaljivanje je stanje duha daleko više nego finansijska konstrukcija.

Bas tako. Samo bih ja to preformulisao u - Osamostaljivanje je preuzimanje odgovornosti.

Originalno napisao jablan

Ja jednostavno ne razumem kakav je to "uspeh" napustiti porodicu. Ok, dokazao si (ne ti konkretno, već svako kome je bitno to što se "osamostalio") da možeš da plaćaš sebi kiriju, i šta sad?

Nisi više "zavisan" od roditelja (A šta uopšte znači biti zavisan od roditelja? Ako keva kuva ručak za dvoje, nije joj veliki problem da skuva isto to samo za četvoro, pogotovu ako npr. ti kupuješ namirnice...), ali si zavisan od automobila, zavisan si od automehaničara, vodoinstalatera, pumpadžije i buregdžije, gazde, klijenata, direktora Telekoma i JAT-a, premijera i ministra finansija, zavisan si od žene i dece, švalerke, švalerkinog muža itd itd.

Ja ne znam nikog ko zivi sa roditeljima, a da sam ukljucuje ves masinu i prostire ves. Da dodje kuci sa posla u 8pm i shvati da mu je prazan frizider i da se zajebao sto nije isao u supermarket, pa to onda lepo ukalkulise u dnevne obaveze Ili da nadje u kuhinji hleb koji je pozeleneo, a danima se pita sta to smrdi Da skapira da ako plati infostan pre petnaestog u mesecu ima 5% popusta na racun. Da provali kad ostavi prljave tanjire uvece, ujutro ce morati brenerom da ih riba koliko su se skorili. Etc, etc... Ovo su samo banalni primeri, ali mislim da je jasno sta hocu da kazem.

Nije stvar u kinti, nego u tome da je "ziveti sam" prirodan most izmedju napustanja primarne porodice i formiranja svoje - period u kome naucis dosta toga o sebi. Po meni najveca greska je izaci iz roditeljskog stana da bi usao sa zenom i (eventualno) tek rodjenim detetom u svoj.

[jablan]

Originalno napisao boccio

Bas tako. Samo bih ja to preformulisao u - Osamostaljivanje je preuzimanje odgovornosti.

Nije stvar u kinti, nego u tome da je "ziveti sam" prirodan most izmedju napustanja primarne porodice i formiranja svoje - period u kome naucis dosta toga o sebi.

Eto, vrtimo se u krug... Isto tako ja mogu reći da je služenje (prave) vojske period života tokom kog čovek nauči dosta toga o sebi, nauči da vodi računa o sebi i svojim stvarima itd itd, samo to svakako ne bi naišlo na tako zdušan prijem kao priča koju fura B92...

Poenta je sledeća - ti možeš da naučiš kako se uključuje veš mašina i šta sve treba da kupiš u samousluzi (wow, kakva nauka), ali nema potrebe da to radiš samo da bi dokazao sebi ili (češće) drugima kako si samostalan. Isto kao što nećeš da učiš automehaniku da bi popravljao svoj auto.

Preuzimanje odgovornosti se jednako dobro (ili loše) dokazuje odlaskom od matorih, koliko i služenjem vojske ili učenjem automehanike. Drugim rečima - nikako. Simple as that.

[bluesman]

jablane, kakvo bre dokazivanje? Što stalno potenciraš tu priču? Pa nisi retard da ne umeš da se snađeš, nije to tema. Nije pitanje da li ti UMEŠ da ispečeš jaje na oko, već to što moraš da vodiš računa o tome, ako ne radiš - ostaćeš gladan.

Ne znam što govoriš o tome "nije to neka nauka". Pa nije nauka ni prohodati, obući se, obuti se... hoćeš celog života da ti tata i mama vezuju pertle zato što "to nije neka nauka" pa da se ne zamaraš? I ne učiš da vezuješ pertle da bi "dokazao" sebi i drugima već da olakšaš sebi i drugima život.

Ali nije ni bitno šta umeš a šta ne umeš u celoj priči, bitnije je da je osamostaljivanje prirodan proces u kojem ti započinješ jednu novu fazu u životu gde postaješ potpuno odgovoran za sebe i svoju porodicu. Kao što je prirodno to što si prohodao, tako je prirodno da osnuješ svoju porodicu i živite samostalno, odvojeno od roditelja.

Objasni u čemu je tvoja poenta? Za koju varijantu se ti zalažeš?

[jablan]

Zalažem se jednostavno za to da svako za sebe, ili zajedno sa porodicom, treba da odluči da li mu više odgovara da od kuće ode sa 14 godina ili da živi sa roditeljima do njihove smrti, kao i da to nije nikakva mera zrelosti ili samostalnosti.

Bilo kakvo nametanje konvencija (b92: osamostali se da bi postao zreo ili ne znam, neki pop ili hodža koji zastupa život pod istim krovom po svaku cenu) smatram pomodarstvom.

[boccio]

Fundamentalna greska: to itekako jeste mera zrelosti i samostalnosti.

Svi nasi postovi ovde za cilj imaju da dokazu upravo to, dok ti tako lakonski kazes da to nije tacno, bez ikakvih materijalnih cinjenica koji govere u korist toga, osim demagogije "wow, umes da kupujes u supermarketu"... Lepo je reci da svako za sebe treba da odluci - u krajnjoj liniji i tacno, zato i postoji demokratsko drustvo gde niko nikog puskom ne tera da se odseli/ostane. Ali sve cinjenice, relevantni radovi iz psihologije i licna iskustva su na strani toga da je zdravije za mladog coveka da se odvoji od "sise". Nije u pitanju ni pomodarstvo, ni nametanje konvencija, ni nesto trece...

OK je sto ti smatras suprotno, ali daj malo vise od prostog aksioma "ma to nije mera zrelosti", kad svi svetski sociolozi i psiholozi kazu da jeste Conica i blues su imali odlicne postove na temu zasto je osamostaljivanje ogroman korak ka preuzimanju odgovornosti u zivotu - a nesto nisam video kontra-argumente tome...

Po meni, idealan razvojni put je: Zivot u primarnoj porodici -> Zivot sam ili sa cimerima/cimerkama -> Zivot sam ili sa devojkom -> Osnivanje svoje porodice.

[Dragi Tata]

Originalno napisao boccio

Po meni, idealan razvojni put je: Zivot u primarnoj porodici -> Zivot sam ili sa cimerima/cimerkama -> Zivot sam ili sa devojkom -> Osnivanje svoje porodice.

I ti svakako imaš pravo da tako organizuješ svoj život. Međutim, dozvoliti da ti B92 ili "psiholozi" govore kako da organizuješ život i da te proglašavaju nezrelim ako se ne uklapaš u njihove kalupe je tek nezrelo po mom mišljenju.

Eto, Karađorđe je živeo sa ocem sve dok ga nije ubio da ne bi pao Turcima živ u ruke Je li on bio mamina maza?

[zira]

Mislim da ovdje imamo nesporazum koji mozda i ne treba da bude nesporazuma. Ja licno sam sa 18 godina otisao od kuce i do danas zivim sam, odnosno prvo sa cimerima, kasnije djevojkom, danas svojom zenom i djecom. Dakle, prilicno mlad sam otisao od kuce. Ali to nije mjera. Znam ljude koji i dalje zive u roditeljskom domu, i nikako ne bih mogao reci da su nesposobni, nezreli, nesamostalni ili bilo sta. Svakako, taj dom nije stan od 50m2, vec domovi/kuce gdje svako moze imati neku svoju intimnost.

Sa druge strane znam covjeka koji se odvojio od kuce, svake nedjelje mu salju spremljen rucak za narednu nedjelju... ili drugog jednog slicnog, sto autobusom salje ves da mu mama opere.

Poenta, nije mjera samostalnosti samo da li si otisao od kuce, stvar je slozenija.

[dark_mark]

Prirodno je ono što se prouzrokuje instiktivno. Skoro svaka životinja odgaji svoje mladunče kako bi to mladunče moglo da živi i lovi samostalno. Tako da je to potpuno prirodan proces.
Ali je možda evolutivno gledano i pomodarstvo, obzirom da su nekad ljudi živeli u hordama, pa rodovskim zajednicama, pa u plemenima, porodicama, moguće da će na kraju čovek živeti sam.
I treća opcija koja kaže da se ove dve stvari dele na :
- zrelost
- izbor životnog stila

wtf

[bluesman]

Dragi Tata (ovo kao da pocinjem neko pismo )

Bilo kakav primer ne ide uz ovu temu jer je to individualna stvar. To što spominjes Karadjordja koji je ziveo kod tate nije neki argument (iskreno ja za to ne znam, koliko se secam iz istorije, on je bio u egzilu, pa ga je u povratku, kada je ponovo hteo da digne ustanak, izdao kum koji je njegovu glavu predao Milošu i turcima) Ne znam šta to dokazuje. Isto tako mogli bi da kažemo: šta bi bilo sa Nikolom Teslom da je ostao u Smiljanu ceo život, verovatno bi ostao na nivou nekog vašarskog mađioničara.

Niko tebi ne govori kako da urediš svoj život (inače, ja na svim postovima na ovoj temi ni jednog trenutka ne radim recenziju članka na B92, on me ne interesuje, pričam samo o temi kako je navedono u naslovu), ali je činjenica da je samostalnost mera zrelosti čoveka.

U firmi u kojoj radiš, da li se više poštuju radnici koji samostalno odrađuju stvari ili oni koji ne znaju ni da započnu sami, a i kada se to desi stalno zapitkuju i ne umeju samostalno da privedu kraju bilo šta. To sve ima veze sa ovim o čemu pričamo, kao što rekoh, to je stanje duha a ne materijalno ili čak "dokazivanje" kako jablan tvrdi.

Ako ne naučiš da se staraš o sebi, kako ćeš da se staraš o drugima, o svojoj porodici, o svojoj deci? Pa čak i da se ne oženiš, da nemaš decu, da ostaneš ceo život sa roditeljima... i oni neće moći beskonačno da te služe.

Dakle, nemam šta pametno da dodam, samo sam hteo ovo oko primera malo da ... pojasnim.

[Dragi Tata]

Originalno napisao bluesman

(iskreno ja za to ne znam, koliko se secam iz istorije, on je bio u egzilu, pa ga je u povratku, kada je ponovo hteo da digne ustanak, izdao kum koji je njegovu glavu predao Milošu i turcima)

Sasvim tačno, samo govorimo o različitim periodima iz Karađorđevog života: ti o njegovoj smrti 1817, a ja o smrti njegovog oca 1786 prilikom bekstva u Srem.

Originalno napisao bluesman

Niko tebi ne govori kako da urediš svoj život (inače, ja na svim postovima na ovoj temi ni jednog trenutka ne radim recenziju članka na B92, on me ne interesuje, pričam samo o temi kako je navedono u naslovu), ali je činjenica da je samostalnost mera zrelosti čoveka

Samo ne vidim zašto bi neka bitna mera samostalnosti bila udaljenost od roditeljskog doma. Ako ćemo da merimo tako, ja sam verovatno postao manje zreo i samostalan kad sam se preselio iz San Dijega u Boston, jer je ovaj drugi bliže mom rodnom Kragujevcu i rodieljskom domu

Originalno napisao bluesman

Ako ne naučiš da se staraš o sebi, kako ćeš da se staraš o drugima, o svojoj porodici, o svojoj deci?

Ama, slažem se. Samo hoću da kažem da je itekako moguće da se staraš o sebi ako živiš na spratu iste kuće u čijem prizemlju žive tvoji roditelji.