racunovodstvo i uputstva... :)

[gastonr]

Uf.., ovaj odgovor zahteva malo vise čukanja, a pošto sad moram u #$"#%$#% vojsku, ostavljam odgovor za večeras, sem ako me neko ne pretekne

služimo narodu

[ylodi]

Originalno napisao LiquidBrain

Postoji sluzbeni glasnik, ali je u ko zna kom broju to shto mi treba, a sem toga nemam ni mogucnosti da pristupim svim izdatim brojevima.

To je ono što su Narodne novine kod nas, ali i kod vas ima odgovarajuće stručne literature, ja naletjeh (prvi gugl rezultat) na:

http://cid.ekof.bg.ac.yu/

[misk0]

Originalno napisao ylodi

Čak sam uz pomoć njiho objašnjavao knjigovođi i babama u poreznoj kako se naplaćuju IT usluge stranim državljanima. :-)

Mada vjerovatno nije identicno za sve drzave, mene bi ovo interesovalo, prvenstveno sa stanovista poreza. Sad sam u situaciji da radim za italijansku firmu, a zivim u Svicarskoj. Koliko sam skontao, moram otvoriti u Italiji poreski broj (IVA) na koji ce firma koja placa moje usluge platiti drazavi Italiji porez na moje usluge. Na taj nacin sam ja zapravio platio porez Italiji, ali interesuje me sta je sa Svicom u tom slucaju? Mislim necu 2 puta placati porez na isti posao i iznos??? Ako imas kakvo objasnjenje (ili bilo ko drugi) bio bih ti zahvalan.

[ylodi]

Ja nisam imao tako kompliciranu situaciju. Meni je partner plaćao iz Njemačke, a kako se to vodilo kao rad/usluga na lokaciji korisnika to je u .hr oslobođeno poreza.

Obično zemlje imaju propise kako bi se izbjeglo dvostruko oporezivanje, ali ne znam kakvo je stanje u spomenutim državama.

[gastonr]

Originalno napisao LiquidBrain

U pitanju je kontiranje. Koja dokumenta se kontiraju, na koji nacin i tako dalje....

hmm... odakle početi odgovor na ovo pitanje. Naravno od početka

Koristiću ovde nekoliko termina, a vezani su za programsko vođenje dokumentacije (neki knjigovodstveni program).

Operativna dokumentacija: dokumentacija koja se kreira (bilo papirno ili kompjuterski) u firmama. Tu spadaju: računi, avansni računi, primljeni računi (ulazne fakture robe, troškova,...), popisi, nivelacije (VP i MP), interna dokumenta (magacinski prenosi, manjkovi, viškovi, i sl.), nalozi blagajni, obračuni zarada (plate, autorski honorari,...), izvodi (dinarski i devizni), komisiona dokumenta, maloprodajni pazari, itd. U zavisnosti od firme mogu se naći razne varijacije ovih dokumenata. Ovde sam naveo najbitnije.

Evidentiranje operativne dokumentacije: Ovo znači unošenje operativnih dokumenata u program. Ovde postoje varijacije u zavisnosti koji knjig. program ili poslovni informacioni sistem se koristi, ali suština je da je ovo prvi korak pre kontiranja i u ovom koraku se podaci ubacuju u program. E sad, neki programi odmah po unosu dokumentacije vrše proveru ispravnosti dokumenta (porezi, da li ima na stanju robe i sl.) i automatski kontiraju, a neki opet čekaju proveru i kontiranje od knjigovođe. Veliki sistemi poputa SAP-a uglavnom odmah vrše privremeno kontiranje i zaključavaju dokumenta (ne možete ih naknadno menjati), dok manji sistemi uglavnom samo sačuvaju dokumenta (sa mogućnošću kasnije izmene) i tek na zadatu komandu knjigovođe vrše kontiranje. A ima i varijanti između naravno.

Kontiranje operativne dokumentacije: Svaki od ovih operativnih dokumenata ima neke stavke (roba, usluge, partner i sl.), i ono što je nama bitno za ovu priču ima finansijsku vrednost. To je vrednost (vrednosti: nabavna cena, prodajna cena, razlika u ceni, zaduženje kupca, porez,...) koja se kontiranjem stavlja na određeni konto u kontnom planu.

E sad...

U prošlom odgovoru smo pomenuli nekakve kartice artikala. Zaključili smo da ih ima različitih i da se one formiraju na osnovu operativne dokumentacije. Kompletna operativna dokumentacija se na kraju određenog perioda (zakonski rok je 5 dana, čini mi se) mora proknjižiti. Proknjižiti dokumenta znači raspodeliti finansijske vrednosti na određene račune (konta) kontnog okvira.

Pojam: Kontni plan ili okvir (nije isto suštinski, ali ajd' sad ) je spisak svih konta (računa) imovine, obaveza, prihoda i rashoda u jednoj firmi, banci ili nekoj drugoj organizaciji. Kontni okvir je propisan zakonom o računovodstvu i u njemu su definisana trocifrena konta. Svaka firma u skladu sa svojim potrebama može otvarati dodatna konta.

Konta su grupisana u klase gde su:

• 0 su nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva
• 1 su zalihe
• 2 kupci i novac
• 3 kapital
• 4 dobavljači i ostale obaveze
• 5 rashodi
• 6 prihodi
• 7 konta glavne knjige
• 8 vanbilansna evidencija
• 9 pogonski obračun (obračun troškova proizvodnje koja se praktično vodi paralelno sa ostalim klasama samo što imaju cifru 9 ispred)

E sad primer!

Imamo PDV račun za robu za kupca koji iznosi 118 dinara (bez rabata). Ako smo dokument kreirali na računaru i upisali ga on ima sledeće elemente:
/u zagradi su konta na koja bi trebali proknjižiti ove vrednosti/

Vrednost fakture, zaduženje kupca: (F : 2020): 118 din
Prodajnu vrednost robe bez poreza (PV : 1320,6021): 100 din
Nabavnu vrednost robe (NV : 5011): 80 din
Razliku u ceni (RAZ = PV - NV : 1329): 20 din
Porez (POR : 4700): 18 din

Kako se ovakav operativni dokument kontira? Većina modernih knjigovodstvenih programa koristi neku vrstu pravila za knjiženje za svaki od gorepomenutih dokumenata (predefinisani načini raspodele fin. vrednosti na konta) i takvo pravilo bi izgledalo otprilike ovako:

Konto______Opis________________Duguje___Potražuje
2020 Dug kupca po Fak.1.................F
1320 Razduženje magacina po Fak.1 .................PV
1329 Ralika u ceni Fak.1 ..................RAZ
6021 Prihod od prodaje robe Fak.1....................PV
5011 Trošak prodate robe Fak.1 ........NV
4700 Porez po Fak.1 ......................................POR
________________________________________________

Na osnovu ovakvog pravila formira se dokument nalog za knjiženje u kome se na mestima promenljivih F, PV,... nalaze finansijske vrednosti. Nalog za knjiženje uvek mora biti u ravnoteži, tj. dugovna strana mora da bude finansijski jednaka potražnoj, što za sam konto ne mora da važi. Tokom godine se formira veliki broj naloga za knjiženje kojima se "popunjavaju" konta na kojima su proknjižene promene (kupovine, prodaje, prenos sredstava, ulaz i izlaz iz magacina...), da bi se na kraju godine promet na tim kontima sumirao, a stanje preneto u finansijske izveštaje Bilans stanja, Bilans uspeha i Tokova gotovine.

Ovo suštinski znači da se na svaki konto knjiži odgovarajuća finasijska vrednost operativnog dokumenta. Naravno ovo je samo jedan od načina knjiženja. Ovaj isti dokument može se proknjižiti i na drugačiji način, a u zavisnoti od toga kako se vode zalihe (po nabavnoj, prodajnoj ili "preračunatoj nabavnoj vrednosti"). Takođe, konta upotrebljena u ovom primeru mogu varirati u zavisnosti od toga kako smo otvarali konta (četvorocifrena, petocifrena, i sl.).

Glavna knjiga (the last, but not the least ) je dokument koji sadrži konta sa opisima i sa finasijskim vrednostima na tim kontima.

Ufff... eto toliko za sad.. malo li je
Ako ima nekih nejasnoća ili dodatnih pitanja, pišite pa da otpisujem.

poz,
gastonR

[bamby]

Ovde imaš svežih važnih informacija:

http://www.poreskauprava.sr.gov.yu/
http://www.cekos.co.yu/
http://www.privsav.co.yu/

[LiquidBrain]

Hvala!!!

[Lolly]

Drage kolege ekonomisti,

imam jedno pitanje za vas, posto vidim da rado odgovarate. Da li neko zna kako se prave izvestaji o Tokovima gotovine. Moj problem je sledeci, fin. direktor me je zaduzio da napravim ovaj izvestaj, kao i DBR izvestaj i Bilans uspeha, u svrhu pravljenja Business plana za 2007. Ja radim u Controlling-u i sto se tice izvestaja ono sto radim je pravljenje DBR izvestaja i usaglasavanje sa Bilansom uspeha i slanje istih stranom partneru, ali o Tokovima gotovine ne znam skoro nista.

Hvala unapred

[misk0]

Tokovi gotovine bi trebalo biti nesto kao "Cash Flow"?? Nije da znam nesto o tome, ali u mnogim dokumentima za kreiranje biznis plana sam nailazio na taj termin, tako da ne bi bilo loshe malo proGoogle-ovati na tu temu

[Lolly]

e genau, to bi bio cash flow statement. Pitala sam starije kolege iz Racunovodstva i knjigovodstva, ali niko ne zna. Da li je moguce da je to tako komplikovano uh ot