Sta se, zapravo, ocekuje od programera pocetnika?

[bluesman]

@markok: ne znam koja firma bi imala računa da zadrži takvu lujku kao što ti opisuješ. Ako već dođe do nekog "preganjanja" onda toj firmi i ne treba takav čovek, ne samo da bi te pustili da odeš nego bi te i sami oterali.

Osim toga cela ta tvoja priča deluje malo naivno, ne bih baš rekao da je firma dužna da ti plaća za to vreme za koje ne možeš (po ugovoru) da radiš za drugu firmu (osim ako to ne stoji u ugovoru). Ako si potpisao ugovor pod tim uslovima, moraš da ga ispoštuješ, i ne može to tek tako "ja ću da uzmem 1000 bolovanja", postoji i nešto što se zove tužba a onda će da ti presedne sve to foliranje.

[Markok]

@bluesman

Pričam iz iskustva kod nas, u pitanju je poznata firma, jedan moj prijatelj je hteo da iz nje predje u konkurentsku još poznatiju firmu za duplo veću platu. Bio je glavni programer za neku oblast, a dvojica starijih programera su otišli pre njega, takođe zbog niske plate. Tražio je povišicu ali mu nisu dali.

Uglavnom, za razliku od prethodne dvojice, imao je klauzulu o zabrani rada kod konkurencije. Ukrtako, dao je otkaz, letelo je perje, rekli su mu da će ga tužiti ali su odustali, kad su sve sagledali.

Nema veze šta piše u ugovoru ako ugovor nije u skladu sa zakonom. Poslodavac ima rok od 15 dana da se izjasni i pismeno dostavi da li zabranjuje rad kod konkurencije. Ako zabrani mora da plaća platu sve vreme zabrane.

(Član 162, već citirani ispod,
Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog clana može se ugovoriti ako se
poslodavac ugovorom o radu obaveže da ce zaposlenom isplatiti novcanu naknadu u ugovorenoj visini.).

Osim toga cela ta tvoja priča deluje malo naivno, ne bih baš rekao da je firma dužna da ti plaća za to vreme za koje ne možeš (po ugovoru) da radiš za drugu firmu (osim ako to ne stoji u ugovoru). Ako si potpisao ugovor pod tim uslovima, moraš da ga ispoštuješ, i ne može to tek tako "ja ću da uzmem 1000 bolovanja", postoji i nešto što se zove tužba a onda će da ti presedne sve to foliranje.

Kao što rekoh mora da plaća po zakonu, ne može to ugovorom da se promeni.

Pretnja tužbom u ovakvim stvarim služi za plašenje zaposlenih. Ne možeš mu ništa ako ne zna, ne možeš mu ništa ako je na bolovanju, ne možeš mu ništa kad priča po netu, ne možeš mu ništa kad kaže da ima puno bagova i treba više vremena, on samo hoće da ode.

Pusti ga, ako stvari iz firme krenu da cure u javnost ili prema nadležnim organima, koštaće mnogo više, ako je čovek ozbiljno namerio.

[c_shark]

@c chark: meni se čini da ti imaš klasičan ugovor o stipendiranju i mislim da je sasvim normalno da se firma koja te stipendira osigura da neće da te "odškoluje" pa im ti kažeš "hvala, doviđenja".

Da, ali ja odkad primam stipendiju radim, nisam isao na Fax. Kada sam diplomirao samo su mi produzili ugovor. I na kraju sta ako oni mene oteraju?

[McKracken]

ne možeš mu ništa kad priča po netu, ne možeš mu ništa kad kaže da ima puno bagova i treba više vremena, on samo hoće da ode.

To ti mislis.
U slucaju da dodje do ratnih akcija, sta mislis ko u vecini slucajeva ima vise resursa?

Srecom, pa je zaista redak slucaj da ti je zaposleni toliko znacajan i da ti se isplati da ratujes sa njim. Lakse je pustiti i ici dalje Tolerancija mora da postoji na obe strane.

edit: Tek sad videh ovo:

prijave mup-u za nepravilnosti u poslovanju

Definitivno treba malo da se informises

[Markok]

Ko misli da radnika silom ili propisima tera da radi na jako je pogrešnom putu.

Koliko primećujem ovde zaposleni, na nekim menadžerskim pozicijama su ti koji hoće da zadržavaju ljude. Ljudi se zadržavaju tako što je radno mesto poželjno, ili zaradom, ili imidžom, ili radnim vremenom, ili nekom prednošću, pa ni ne trebaju nikakve klauzule.

Ironija sudbine je kada vlasnik biznisa brani prava radnika a oni koji su zaposleni, brane princip da se drugi zaposlenici na neki način prinuđuju. (Kad malo bolje pogledam, trenutno sam obučen u crvenu majicu)

Ja nikad nisam radio za nekog, već šest godina imam svoju firmu, sada već dve (mora i žena biti nezavisna). Zapošljavao sam nekoliko radnika do sada i moj princip je uvek bio isti:

- Ovaj posao je jednostavan, imaš merljiv obim posla koji treba da uradiš, i to je sve. Plata, mala, nikad ne kasni. Kada nađeš posao koji ti bolje odgovara možeš slobodno da ideš. -

I svi ljudi su pre ili kasnije našli neki, bolji, ili bar bolje plaćen posao. Sa svima sam u dobrim odnosima i uglavnom su mi preporučili nekog prijatelja koji ih je zamenio.

Posao koji nudim je poželjan za ciljnu grupu kao što je pokretač ove teme (studenti koji mogu da rade ful tajm ili svršeni diplomci). Posao treba biti poželjan za neku ciljnu grupu i to je sve. (trenuto ne primamo ljude).

Zadržavati čoveka koji hoće da ode, tužbe, alo bre ljudi slušate li vi sebe? To je beskorisno i obiće se o glavu kad imate posla sa hrabrim ljudima sa dovoljno drskosti i bezobrazluka koje ne možete zaplašiti.

[Markok]

Originalno napisao c_shark

Da, ali ja odkad primam stipendiju radim, nisam isao na Fax. Kada sam diplomirao samo su mi produzili ugovor. I na kraju sta ako oni mene oteraju?

90% sam siguran da je tu samo reč o uštedama za firmu. Na stipendiju se ne plaćaju doprinisi, i zato primaš stipendiju a ne zaradu.

Ako kažu da im ne trebaš više, ništa, tražiš drugi posao. Onaj koji jednostrano izlazi iz ugovora, snosi štetu.

Ako ti se ukaže prilika za bolji posao, pređeš na drugi posao. Ako je sve kako ti kažeš, neće te sprečavati, jer takva stipendija koju si primao nije baš zgodna za to.

[Gargoyle]

Ne znam kome je u cilju da "plasi radnike" jer kome je potreban uplasen zaposleni?

Pa otprilike većini poslodavaca u Srbiji je baš to potrebno.... radnici da ćute, rade kao mali vredni mravi, da se ne bune, i još da budu srećni što su tu, plata naravno a kakva bi bila - mala.
OK, ovo teško da će proći sa programerima, ali kad vidim šta rade ovim ostalim ne-visokostručnim kadrovima - haos.

A tek šta "poslodavci" pokušavaju sa ovih 20.000 din što daje država za zapošljavanje mladih pripravnika -- to je zvanično kriminal (bolje da ne pričam šta sam sve čuo). Naravno ovo ne prolazi kod programera, ali kod 90% ostale Srbije je nažalost realnost.

Tako da itekako se u Srbiji traže poplašeni zaposleni. Čak izgleda da se jedan dobar deo "ekonomije" zasniva upravo na tome.

[Rookie]

ima raznih priča. Ja sam na svoj prvi posao (većim delom system admin, manjim delom programer, PHP/MySQL) došao kad sam upisao četvrtu godinu faksa (koja je imala samo jedan semestar, drugi je bio praksa, pisanje diplomskog i sl). Uslov je bio da budem na ugovoru o delu, da će me prebaciti za stalno kad završim faks i sl, i ugovor je bio na 2 godine. Ja sam faks završio na vreme, nije isteklo tih prvih godinu dana, ali onda su mi rekli da nije dovoljna potvrda, već moram da imam diplomu. Naravno, kod domaćih fakulteta se posle diplomiranja još čeka par meseci na diplomu, tako da sam i tad bio na ugovoru o delu. Došla diploma, krenuo stalni radni odnos, al bez ikakvog povećanja plate, i tako godinu i po dana i kusur. Na kraju sam se lepo pokupio i otišao. Zanimljivo je bilo, da pošto je bila manja firma (25 ljudi, ali to je bio ogranak mnogo veće i poznatije organizacije) i pošto su plate transparentne, svi su dobijali povišice osim mene, svejedno dal je bio ugovor o radu ili delu. Da ne govorimo da su pre mog zaposlenja računari bili u workgroupi, da Internet nije radio, i sl, a da sam ja napravio i intranet portal (čisto za tracking slobodnih dana i podataka vezanih za odmor, te iste plate, sa nekim kalendarom aktivnost i sl, ništa složeno), podigao domen (polise i slično), zamenio običan SOHO Linksys ruterom Cisco ASA uređajem (firewall i VPN), file/print/server radio čak i pripremu za štampu u InDesignu, sređivao web sajt i tako dalje.. Naravno ništa se to nije stvorilo istog trenutka, i gomilu stvari sam radio u hodu, i tako učio, mada sam bio i jedina osoba u IT "sektoru"

Sad sam naravno na mnogo boljem poslu (u američkoj softverskoj kompaniji koja posluje na više kontinenata) sa boljom platom, konkretnijim poslom i sl.

Poenta je po meni da se nađeš negde na sredini, da priznaš šta ne znaš, i šta možeš da uradiš, i da poslodavac bude fer, kako ti ne bi menjao posao. Znači, dok traje taj neki početnički deo, da imaš manju platu, kad se više uključiš u projekte, da ti poraste, i tako dalje. Nisu bitne toliko često pare, već da se čovek oseti da se na njega ozbiljno računa, da postoji normalan kriterijum vrednovanja i slično. Zanimljivo je eto, da u ovoj prvoj firmi gde sam bio, da je vezana za organizaciju za koju bi svi rekli da ima nenormalne plate i uslove rada, i naravno, tu je postojalo HR odeljenje i slično. U ovoj drugoj gde sam prezadovoljan toga nema, samo programeri..

[bluesman]

Pa ne priča se o tome da zadržiš nekoga ko neće da radi. Takvi su nepotrebni. Cela priča ovde je oko prava, obaveza i odgovornosti. Nije moguće da samo poslodavac treba da ispoštuje sve to, a radnik može da radi koliko hoće (ili neće) i ovaj mora to da trpi.

Ne bih sad da elaboriram, samo ukratko da ti kažem da se totalno ne slažem sa svim ovim što si napisao gore, a i vrlo je glupa ideja biti ortak sa ljudima koji rade za tebe, tu sam se i ja zajebao i sigurno neću da napravim istu grešku. Radnici se zapošljavaju da bi radili a ne da bi ti bili prijatelji.

[skaarj]

Originalno napisao bluesman

vrlo je glupa ideja biti ortak sa ljudima koji rade za tebe, tu sam se i ja zajebao i sigurno neću da napravim istu grešku. Radnici se zapošljavaju da bi radili a ne da bi ti bili prijatelji.

Ovo je ziva istina.