strategija u biznisu

[v.marko]

Pozdrav svima!
Ovaj forum je odlican.

A sada jedna stvar na koju bih zeleo da mi odgovorite.
Recimo da ste razvili ideju za odredjenu vrstu servisa koji ima veliki trzisni potencijal.
Recimo da zelite da servis(stil, ideju, izradu) ponudite nekom velikom igracu ili firmi.
Koja bi bila strategija pristupa ili kako ponuditi ideju a zadrzati vlasnistvo nad njom?

Vase misljenje..

Ideja moze biti bilo sta: od novog tipa servisa na internetu do novog vizuelnog identiteta, dakle bilo sta..

[v.marko]

nemoguce da niko nema nijedan komentar na ovu temu..
???

[Ilija Studen]

Za zaštitu ideje: patenti. Ali od ideja nema puno vajde. Ideja imaš na sve strane. Dobih, loših, novih, starih... I sve one vrede relativno malo same po sebi.

1% inspiracije, 99% znoja.

Što se zadržavanja vlasništva tiče potrudio bih se da sam ostanem vlasnik. Ako je ideja prevelika za solo realizaciju ili realizaciju u malom timu onda moraš da se suočiš sa tim da će ti trebati pomoć, a samim tim ti više nećeš biti vlasnik već samo jedan od (značajnijih) članova tima.

[boccio]

Originalno napisao v.marko

Recimo da ste razvili ideju za odredjenu vrstu servisa koji ima veliki trzisni potencijal.
Recimo da zelite da servis(stil, ideju, izradu) ponudite nekom velikom igracu ili firmi.
Koja bi bila strategija pristupa ili kako ponuditi ideju a zadrzati vlasnistvo nad njom?

Prvo bih razvio proof of concept (da ne kazem "demo") tog servisa/usluge. U slucaju da se taj servis zasniva na nekakvoj originalnoj, revolucionarnoj ideji (iako sumnjam da si smislio novi flickr) potrudio bih se da zastitim intelektualnu svojinu.

Napisao bih vrlo detaljan i surov business plan sa realnom finansijskom konstrukcijom i projekcijama za 12-24 meseca. Prvo bih ga dao prijateljima/saradnicima da ga izresetaju i obore mi ideju.

Tek onda bih otisao kod tog velikog igraca, pokazao biz. plan, pokazao proof of concept. Vlasnistvo nad tim projektom bih u tom slucaju zadrzao jedino pistoljem, jer ne znam kako drugacije mislis da od neke firme trazis pare za realizaciju, a ne das partnerstvo/ucesce. Taj deo jos nisam uspeo da smislim

[Dejan Bizinger]

Zanimljiva ideja, koja se delom nadovezuje na diskusiju Investiranje u portal.

Napisao bih koncept projekta sa biznis planom i predao ga zainteresovanim kompanijama. Naravno, da ne moze da se ocekuje novac a pritom da i dalje ostanes jedini vlasnik ali isto tako ne bi trebalo da onaj koji daje pare postane i vecinski vlasnik. Razna iskustva pokazuju da je bolje i da ne bude, pogotovo ne 100% vlasnik jer tada dotadasnji vlasnici projekta ce imati manju motivaciju nego pre. Zato se investitori, u zavisnosti koja je investicija u pitanju zadovoljavaju, i sa 5%-30% udela u novoj kompaniji. Ja se pitam da li bi kod nas neki investitor bio zadovoljan bilo cim manjim od 100%. To sto neko dobije znacajnije mesto u kompaniji ne znaci da vrlo brzo ne moze biti otpusten.

[ivanhoe]

Originalno napisao Dejan Bizinger

To sto neko dobije znacajnije mesto u kompaniji ne znaci da vrlo brzo ne moze biti otpusten.

ziva istina, recimo to se desilo ljudima koji su osnovali deviantart.com, kad je sajt krenuo da zaradjuje milione, jednostavno im je upravni odbor svima redom uvalio otkaze zbog "razmimoilazenja" u stavovima, i potpuno preuzeo kontrolu vec razradjenog posla..

tako da treba biti pazljiv oko vlasnickih odnosa, mada mi to u srbiji znamo i bez interneta

[mungos]

1. Obavezno prvo razvio proof of concept (osnovni demo ili osnovni preview interfejsa aplikacije)
2. Napisao executive summary ideje na jednoj do maksimalno dvije A4 strane
3. Bacio udicu na nekoliko investitorski strana
4. Pokazao executive summary i proof of concept prijateljima iz industrije
5. Obavio razgovore sa nekoliko mogućih investitora
6. U međuvremenu pronašao odgovore na pitanja iz kratkog marketing plana
7. Započeo pregovore sa najboljim investitorom


Uglavnom, moj stav jeste da biznis plan uopšte ne bih pisao u ranoj fazi potrage za investitorom, ili bih to uradio tek eventualno posle 7. koraka ukoliko je koncept prošao i investitor zahtjeva da mu dostavim biznis plan. Po meni biznis plan je neophodan u tradicionalnom biznisu otvaranja pekare, piljarnice, ribarnice, u IT i Web-baziranom poslovanju stvari stoje malo drugačije. Problem je tu što se često izlazi na nedovoljno istražana tržišta i tržišta za koje ne postoje adekvatne informacije, pogotovo one najvažnije, financijske. I onda je česta situacija da se u biznis plan stavi rečenica tipa: "U trećoj godini poslovanja moja firma će da ostvari zaradu od 300.000 EUR". Što je SF, odake, na osnovu čega? To je najveći problem biznis planova.

Prateći gornju metodologiju angel investicija (ja sam pronašao domaćeg investitora za servis na kome radim trenutno) provjereno može da se dobije bez napisanog biznis plana i gdje sam se sa investitorom dogovorio o jednom korektnom procentu koji se uklapa u Dejanov opseg 5%-30%.

[ivanhoe]

ali ako nisi u stanju da projektujes zaradu, na osnovu chega znas koliki budzet mozes da si priustis, i da li uopste ima smisla ulaziti u taj posao ? I naravno odatle koliko para da trazis od investitora, koliko da das na reklamu, koliko mozes da platis zaposlene i sve ostale stvari koje zahtevaju da se izracunaju crno na belo...

Cinjenica je da je tesko napraviti realnu procenu, jer je to sve vrlo dinamicno i nedovoljno istrazeno, i sa jako puno inputa od kojih zavisi, i pre svega ima premalo ljudi sa dovoljno iskustva da to mogu da urade kako treba, ali mislim da je bitno pokusati napraviti nekakav biznis plan, pa onda kad projekat krene uraditi eventualno reviziju pretpostavki koje su se pokazale kao neosnovane...

[mungos]

ivanhoe:
ali ako nisi u stanju da projektujes zaradu, na osnovu chega znas koliki budzet mozes da si priustis, i da li uopste ima smisla ulaziti u taj posao ?

Recimo Guy Kawasaki ima stav sličan mom (ili možda ja imam sličan stav njegovom po pitanju financijskih procjena koji glasi da je to u Web-orjentisanom biznisu gotovo uvijek debeli promašaj. Takođe i masa još nekih ljudi uspjelih u Web baziranom biznisu. Ja često u svakodnevnom razmišljanju volim da koristim koncept "iznimke koja potvđuje pravilo", pa mislim da takve iznimke postoje i u ovom slučaju. U najboljem slučaju promašaja se priča svodi da su prihodi precjenjeni, a troškovi podcjenjeni. U gorem slučaju propadate, ovog mjeseca ili za tri, na kraju krajeva svjedno. Uglavnom propadate.

Kako saznati da li ima smisla ulaziti u taj posao? Pa maltene preostaje ono Cecino "osjećaj za filing". To je to, odnosno neka pasija iliti strast koju osjećate prema proizvodu, a opet ima bar jedna osoba (koja nije vaša majka ili žena) koja misli da takvo nešto ima prolaz. Jednostovno, osjetite to. Sada nekome je lakše da uz taj osjećaj nakalemi još i "U trećoj godini poslovanja moja firma će da ostvari zaradu od 300.000 EUR", ali suština je ista.

I naravno odatle koliko para da trazis od investitora

Tražiš onoliko koliko košta razvoj softvera i najosnoviji troškovi marketinga. Ukoliko razvoj previše košta, onda krešeš projekt (to jeste opcije/mogućnosti softvera) dok ne dođeš do cijene razvoja za koju možeš da dobiješ investiciju.

koliko da das na reklamu

Onoliko koliko ti ostane od investicije kad odbiješ troškove razvoja. Prilikom kreiranja proizvoda planiraš i budžet za reklamu. Naravno, bez pretjerivanja i Hollywood launcha

koliko mozes da platis zaposlene

Zapošljavanje je prilično komplikovana stvar u startupima. U suštini nećeš da zaposliš Rock zvjezdu, nego ćeš da uzmeš kvalitetnog studijskog muzičara ili kvalitetnog tezgaroša sa svadbi. Uglavnom neki prosjek je da se zaposlenim tom platom pokriju troškovi života, eventualno nešto više. I default da im daš procentualni udio u vlasništvu softvera, kao motivaciju da uopšte rade za pokrivanje troškova života, i naravno motivaciju da taj posao urade valjano.

i sve ostale stvari koje zahtevaju da se izracunaju crno na belo

Crno-bijelo stvari je u suštini najlakše izračunati. Mjesečno: koliko košta zakup prostora, koliko je telefon, Internet, komunalije... pa puta koliko mjeseci. I jako je prosto napisati koliko koštaju sredstava za startup, to jeste neke mašine koje ti nedostaju. Opet u Web startupu na kojem radim upravo u ovaj fazi razvoja softvera nema ni jednog od gore navedenih troškova. Imamo svoje mašine, radimo u pojedinačno u vlastitim soho (small office/home office) varijantama, sami plaćamo troškove Neta i slično.

Cinjenica je da je tesko napraviti realnu procenu, jer je to sve vrlo dinamicno i nedovoljno istrazeno, i sa jako puno inputa od kojih zavisi, i pre svega ima premalo ljudi sa dovoljno iskustva da to mogu da urade kako treba.

E vidiš to si odlično sumirao, pa onda pročitaš ovo:

ali mislim da je bitno pokusati napraviti nekakav biznis plan, pa onda kad projekat krene uraditi eventualno reviziju pretpostavki koje su se pokazale kao neosnovane...

Faktički, vratiš se na gornju rečenicu i vidiš zašto je to jako teško napisati realan biznis plan, a upravo je to poenta svakog biznis plana, realnost... sa eventualno tolerancijom od +/-20%. Sada pisati u startu biznis plan koji će se nakom mjesec dana u minimum 80% stvari pokazati kao potpuno pogrešan, po meni je gubljenje vremena i živaca koje možeš mnogo ljepše utrošiti...

[Dragan Varagić]

Back to the basics - Prvo, osnovna uloga business plana je opisana u samom nazivu - služi za kvalitetno planiranje poslovanja. Znači, ne samo za pridobijanje investitora/kredita (iako je to najčešći razlog njegovog stvaranja).

Pogledajte malo primere http://www.bplans.com/sp/businessplans.cfm (ima tamo primer biznis plana za ISP firmu, Internet kafe i Web sajt), a bilo bi dobro ako još niste, skinite softver business plan pro i probajte ga. Kada pregledate ozbiljan biznis plan, shvatićete čemu on sve služi, naročito finansijska analiza.

Za ozbiljne projekte veoma je poželjno mesečno pratiti planirane aktivnosti i njihovu realizaciju, jer ovakva analiza može promoći jednostavnijem pronalaženju rešenja problema koji se dešavaju u poslu.

Npr. razlika između podatka Net Cash Flow i Cash Balance je veoma interesantan sa aspekta realnog poslovanja (tabela Pro Forma Cache Flow): Nije problem imati negativan promet u posmatranom vremenskom periodu (Net Cache Flow), ali je veoma veliki problem nemati sredstva na računu firme (Cache Balance). Obično se kaže da u projekcijama kada je cach balance negativan da je potrebno pozajmiti sredstva, ili što ovde još nije slučaj - pojaviti se na berzi sa ponudom preocentualnog dela firme (ovo nije startup priča, ali je interesantna sa aspekta firmi koje mogu da ispune uslove za ulazak na berzu - pogledati www.belex.co.yu)...

Na žalost, do sada sam sreo veoma mali broj slučajeva da firma ozbiljno fnkcioniše upotrebom biznis planova, ali ih ima - po upotrebi biznis planova u sektorima i/ili profitnim centrima vidi se i ozbiljnost firme.