Registar nacionalnog Internet domena

[danko]

Originalno napisao Dragan Varagić

Mislio sam da treba ostaviti period za državne organe, za vlasnike .yu domena, kao i za vlasnike zaštićenih imena (trademark), tj. one koji imaju zaštićene patente kod nas.

Iz poznatih razloga (jedan domen po pravnom licu), mnoge firme i pojedinci nisu uspeli da registruju svoje žigove i ostalo što su mogli i hteli, i puštanjem u slobodnu prodaju .rs domena istovremeno mislim da će doći do velikog broja nepotrebnih domain dispute situacija.

Za državu i postojeće vlasnike je ostavljen period (država u saradnji sa ministarstvom, tranzicija za YU domene).

Što se tiče zaštićenih žigova posle duže diskusije Upravni Odbor RNIDS je zauzeo stav da ne treba komplikovati tranziciju jer je dobar deo imena već zaštićen, a dodatni period za vlasnike zaštićenih žigova bi za bar dva meseca odložio početak registracije u .RS domenu.

Slažem se da je ovo jedno od glavnih pitanja za javnu raspravu. Koliko ustvari ima zaštićenih žigova koji nisu mogli da registruju domen u .yu?

[danko]

Originalno napisao ivanhoe

odnosno da smanjimo misteriju radi se o obicnom front-endu za DNS server... ja sam svojevremeno pravio jedan za myDNS i to je bio posao od nedelju dana za myDNS(jer on sve podatke cuva u mysql-u, pa je integracija straight forward), za neki drugi DNS je verovatno par nedelja, ali svakako nije nesto cega se treba pribojavati ili raditi mesecima...

Tako je i SQL server običan front-end za file sistem.

[Dragan Varagić]

U Srbiji ima preko 350 hiljada firmi u različitom statusu. Ako 25% njih ima neko prisustvo, a da jedan broj njih ima i zaštićene proizvode za koje bi želeli nešto dodatno da naprave na posebnom domenu, zašto im se ne bi omogućilo da za vreme preregistracije .yu na .rs da oni koji imaju adekvatna dokumenta, da registruju zaštićena imena firmi, proizvoda/usluga?

Na ovaj načn se ne daje dodatno vreme, a vlasnici .yu domena ne mogu biti oštećeni (sem ako su već u sporu zbog naziva domena).

[danko]

Originalno napisao Dragan Varagić

U Srbiji ima preko 350 hiljada firmi u različitom statusu. Ako 25% njih ima neko prisustvo, a da jedan broj njih ima i zaštićene proizvode za koje bi želeli nešto dodatno da naprave na posebnom domenu, zašto im se ne bi omogućilo da za vreme preregistracije .yu na .rs da oni koji imaju adekvatna dokumenta, da registruju zaštićena imena firmi, proizvoda/usluga?

Na ovaj način se ne daje dodatno vreme, a vlasnici .yu domena ne mogu biti oštećeni (sem ako su već u sporu zbog naziva domena).

Nešto se mi ne razumemo do kraja.
Sve firme su i do sada (uz malo papirologije zavisno od izabranog agenta registracije) mogle da registruju jedan domen besplatno i time zaštite jedan brend (bez obzira da li je registrovani žig). Znači sam broj firmi nije bitan.
Neke firme su imale više odvojenih delova koji su se bavile posebnim brendovima (kako beše onaj primer - Next sokovi, Voda Voda i valjda još neka pića) i kao što vidimo uspešno su registrovali dosta imena.

Onaj ko ima firmu, a nije registrovao domen u .yu do sada nije baš puno zaintresovan za prisustvo na srpskom Internetu i ne vidim zašto bi pravili procedure za njega.

Postoji ogroman broj zaštićenih imena za koja ne postoji interes da se kupi sajt tog naziva - primeri su komercijalni nazivi hemijskih formula u farmaceutskoj indstriji (koliko ja znam glavni biznis advokatskih agencija za zaštitu intelektualne svojine), pa ni njih ne treba da štitimo.

Ne znam koliko si stigao da proučiš dokumenta, ali predviđeno je da registracija domena koji nisu rezervisani (potrebe Rnids, države, tranzicije) krene odmah. Ako bi trebalo da damo prednost vlasnicima zaštićenih žigova onda bi smo odložili početak slobodne registracije, a to nije popularno. Ako bi smo dali period za njih onda bi možda imali smisla da dajemo i period za sve registrovane firme da uzmu svoj naziv, pa period za sve ljude da uzmu svoje ime i prezime i tako dalje.

Dodatno pitanje je prioritet zaštite - da li prednost trebaju da imaju vlasnici sadašnjih domena ili vlasnici žigova. Ako bi uopšte pravilnici prihvatili da se bave kontekstom imena domena (sada je domen samo labela za lokaciju ip adrese i servisa - RNIDS ne ulazi u značenje naziva) i prepoznali obik jednakosti između domena i zaštićenog žiga onda bi vrlo brzo došli do toga da žig ima prednost nad postojećom registracijom. Po mom mišljenju zadatak RNIDS-a je da vrši tranziciju, a ne preraspodelu domena i bilo bi loše da se pravo žiga stavi iznad prava sadašnjih registranata.

Koliko ja shvatam imamo dilemu: Da li da štitimo onaj podskup vlasnika žigova koji ih imaju više pa nisu mogli da se registruju ili da krenemo odmah i ne izneverimo očekivanja javnosti (i možda imamo malo više arbitraža).

[Vladimir Markovic]

Gledao sam pravilnik ali to nisam nasao. Zanima me da li postoji mogucnost da se upisu dva vlasnika za jedan domen koji imaju vlasnistvo (50/50) na primer.

Ili bi se to regulisalo tako sto bi se upisao jedan vlasnik, a posebnim pravnim dokumentom van registra domena regulisalo odnos vlasnistva nad domenom.

[danko]

Originalno napisao Vladimir Markovic

Gledao sam pravilnik ali to nisam nasao. Zanima me da li postoji mogucnost da se upisu dva vlasnika za jedan domen koji imaju vlasnistvo (50/50) na primer.

Ili bi se to regulisalo tako sto bi se upisao jedan vlasnik, a posebnim pravnim dokumentom van registra domena regulisalo odnos vlasnistva nad domenom.

Ne, nije predviđeno pravilnikom, koliko znam nije ni uobičajeno.

Takva situacija se rešava isto kao i za zaštićene žigove - jedan se pominje kao registrant, a on sa ostalima ima ugovor kojim su regulisali odnose i definisali da je vlasništvo zajedničko. U kritičnim slučajevima mogu i da registruju posebno privredno društvo koje bi bilo vlasnik domena, a da oni urede svoje odnose osnivačkim ugovorom društva.

Kod domena takvi odnosi za partnere mogu biti olakšani i time još jedan može biti administrativni, a drugi tehnički kontakt.

Em što ne vidim potrebu da RNIDS ulazi u to, em bi to stvorilo komplikacije - zamisli proces izmene i prenosa - da li svi vlasnici moraju da daju saglasnost?; kako je tu RNIDS odgovoran ako nije sve verifikovao itd, itd.

[LiquidBrain]

Prednost treba dati vlasnicima sadasnjih domena... Oni su prilozili svu potrebnu dokumentaciju i imaju vlasnishtvo nad tim domenima... E sada, ukoliko nekom vlasniku ziga to smeta, i hoce da zastiti svoj zig, to moze uraditi na sudu.

[Vladimir Markovic]

@danko

Potpuno se slazem sa tobom i mislim da bi bilo previse komplikovano da rnids ulazi u to, ali jos nesto

ako se recimo jedan clan navede kao tehnicki a drugi kao administrativni kontakt da li su prava nad domenom ista, zar vlasnik domena nije onaj ko ga je registrovao, tehnicki kontakt moze da se izmeni koju on tezinu ima u celoj prici ako vlasnik domena moze da promeni DNS ili bilo sta drugo bez icije saglasnosti.

Mislim da je ipak najbolje resenje ovo za potpisivanje ugovora koji regulise vlasnistvo nad domenom

[danko]

Originalno napisao Vladimir Markovic

@danko

Potpuno se slazem sa tobom i mislim da bi bilo previse komplikovano da rnids ulazi u to, ali jos nesto

ako se recimo jedan clan navede kao tehnicki a drugi kao administrativni kontakt da li su prava nad domenom ista, zar vlasnik domena nije onaj ko ga je registrovao, tehnicki kontakt moze da se izmeni koju on tezinu ima u celoj prici ako vlasnik domena moze da promeni DNS ili bilo sta drugo bez icije saglasnosti.

Mislim da je ipak najbolje resenje ovo za potpisivanje ugovora koji regulise vlasnistvo nad domenom

Da, naravno. Vlasnik domena je "registrant" - posebno polje u bazi odvojeno od administrativnog kontakta.
Ja sam samo hteo da kažem da tehnički kontakt možda olakšava neke aspekte - za regulisanje pravnog statusa je neophodan ugovor, ali to nema veze sa RNIDS.

[MilosV]

Pozdrav ucescnicima.

Ja imam odredjene komentare, primjedbe i sugestije.
Za sada se to odnosi na sledece, iz Opstih uslova:

1) Clan 4 stav 2 tacka 4: pravno lice ne moze da ima drzavljanski status i to se ne treba navoditi. Mozda bi bolje bilo da stoji samo "Pravno lice sa sedistem u Srbiji"

2) Clan 4 stav 2 tacka 2: zasto se insistira na stalnom prebivalistu drzavljana u Srbiji?? Zasto ne bi mogli da imaju pravo na registraciju domena i drzavljani Srbije koji nemaju stalno prebivaliste u Srbiji? Poznato vam je da je nedavno izglasan novi zakon o drzavljanstvu Srbije i zbog ovog clana stotine hiljada ljudi nece biti u mogucnosti da registruju domen. U vezi sa ovim videti i clan 13 Ustava Srbije, oba stava.

3) Clan 17: mislim da bi ovaj clan mogao da bude prilicno problematican zato sto je ostavljen veoma sirok i nedefinisan prostor. Ko ce biti nadlezan da odredjuje sta ulazi u netrpeljivost i mrznju, a sta ne? Hoce li RNIDS da organizuje komisiju koja ce da (na osnovu kojih kriterijuma, na koji nacin, sa kakvim zalbenim pravima...??) odredjuje sta je nepodobno, ili ce da taj posao delegira npr. Fondu za humanitarno prvo ili Zenama u crnom? Hoce li reagovati na svaku zalbu koju upute organizacije tog tipa, ili pojedini mediji kada krenu u lincovanje pojedinaca i udruzenja??
Ovime se pojavljuje realna mogucnost krsenja Ustava Republike Srbije, posebno clanova koji se odnose na ljudska prava i slobode (npr. clanovi 21 i 43).

Meni je jasno da iza ovog stoje dobre namjere ali mislim da je ljudima iz RNIDS-a dobro da se ne petljaju u cenzurisanje, jer ako se to desi s vremena na vrijeme ce se javljati sporovi po pitanju sadrzaja pojedinih stranica i to bi moglo praviti znacajno opterecenje, glavobolje, razne istupe i suprotstavljanja u javnosti i sl a to vam stvarno nije potrebno jer vi servisirate samo nazive.
Dalje, ako vec zelite da se bavite cenzurisanjem, onda treba podobro da prosirite listu jer postoji jos mnogo aktivnosti koje su nezakonite a nisu govor mrznje.

Po meni to bi se moglo rijesiti na dva nacina.
Prvi nacin je da se nikome ne osporava pravo na domenski naziv, kako god ga koristio. U koje god svrhe da ga koristi (a to moze da bude i djecija pornografija, terorizam, sirenje laznih informacija, smanjivanje odbrambene sposobnosti nacije, ekonomske manipulacije, prodaja droge, warez, piratstvo itd) pitanje vidljivosti tog domena trebalo bi da se rjesava na nivou provajdera (tamo gdje se fizicki nalazi sadrzaj, jer domen je adresa) odnosno drugih karika koje vode do domena, putem nadleznih organa.
Svaki sajt koji nesto prikazuje se negdje hostuje, tamo gdje se hostuje mogu da ga gase i zabranjuju i takodje postoji odgovornost i samog registranta pred sudskim i drugim organima.

Druga varijanta je slicna prvoj, razlika je samo u tome sto se moze ostaviti prostor da se putem sudskog rjesenja suspenduju odredjeni nazivi, ali ponavljam, mislim da to nije potrebno jer za sadrzaje sajtova postoje nadlezne institucije koje treba da rade svoj posao.

Na kraju sto se tice ovog pitanja, prihvatanjem clana 17 i sam RNIDS na sebe preuzima odgovornost za domene koji eventualno ispunjavaju te (nedefinisanne i varijabilne) kriterijume, a koje iz nekog razloga ne ugasi (npr nisu znali, neazurnost i sl). Tako se teoretski moze desiti i da pojedinci ili grupacije u odredjenim okolnostima tuze RNIDS i traze odstetu zato sto neki domen nije bio suspendovan itd.
Analogije radi, gasenje domena je isto kao kada bi u elektricnom ugasili struju nekome ko "potpiruje mrznju", ili vodovod ukinuo vodu, ili patentni zavod odbio da registruje (ili suspenduje registraciju) patenta za koji smatraju da ugrozava manjinska prava i tako redom.

--
DAKLE, to su bili odredjeni komentari. Nisam sve procitao i proucio, vjerovatno cu se kasnije javiti i oko ostatka.
Sada ide sugestija.

Poznat vam je clan 1 Ustava Srbije (..je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive..). Ovdje treba imati u vidu da srpski narod ne zivi samo u Srbiji, zapravo, 30-40% pripadnika srpskog naroda zivi u inostranstvu. Takodje treba imati u vidu i da su Republika Srbija i Republika Srpska vise puta potpisali Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama, koji se odnosi i na ekonomsku, naucnu i tehnicku saradnju.

Posto vam je poznato da se .RS fino uklapa u Republiku Srpsku i da RS u sustini nema svoj domen (prica sa .ba domenom je komplikvana i seze izvan okvira ove teme), bilo bi dobro da se i fizickim i pravnim licima sa podrucja RS omoguci registracija ovog domena, ukljucujuci i rad ovlascenih registara sa ovog podrucja. Za to postoji vise osnova, kao sto rekoh, navedeni clan u ustavu, novi zakon o drzavljanstvu i sporazum o specijalnim i paralelnim vezama. Mnoge firme iz RS posluju u Srbiji, i obrnuto, univerziteti su uvezani i saradjuju, postoje zajednicke institucije i tijela, neke politicke stranke, udruzenja gradjana, strukovna udruzenja djeluju u oba podrucja i tako redom. Razmislite o ovome.

Skraceno: Srbija je drzava srpskog naroda (i drugih gradjana koji zive na njenoj teritoriji), a domen .rs je resurs Srbije. Prema tome, svaki pripadnik srpskog naroda (i drugih gradjana koji zive na njenoj teritoriji) ima jednako pravo na navedeni resurs.

U vezi sa tim imam jos i pitanje - sta planirate da radite sa domenima iz RS koji su registrovani pod .yu u periodu tranzicije? Po sadasnjem prijedlogu ti pravni subjekti nece moci da vrse (pre)registraciju. Ja znam vise adresa udruzenja, institucija i ostalih koji yu domen koriste skoro deset godina i skroz regularno su ga registrovali i registracija je kao takva prihvacena.

Zahvaljujem se na paznji i eventualnom odgovoru.