Preuzimanje i objavljivanje RSS Feedova

[andrej]

Pitam se da li postoji razlika izmedju programa A i programa B, sto se ovog pitanja tice, gde kod programa A nemamo predefinisane rss izvore koje korisnici mogu pratiti, vec sta korisnik sam unese, to ce i citati iz programa. Znaci vlasnik programa A izlaze program na upotrebu ali nije odgovoran za sadrzaj koji ce se prikazivati kroz njega tj. na korisniku je da odluci da li ce unositi rss izvore samo sa lokacija koje mu to eksplicitno dopustaju kroz polisu, dok program B ima predefinisane rss izvore sa raznih lokacija ( jednih i drugih ).

Oba programa su komercijalnog karaktera ( recimo prikazuju banere ), i uzmimo da su web orijentisani, sto verovatno i nema uticaja.

Ne znam da li bih mogao da navedem konkretan primer za program A, mozda Google Reader ( da li prikazuje reklame?, a da je komercijalan ne sumnjam ), a za program B uzmimo Blogodak, oko koga se i povela diskusija.

Naravno, za polaznu osnovu sam uzeo stav koji degojs, bojan i ostali zauzimaju.

[Goran Aničić]

Ono što je suština priče je da kod RSS-a treba razlikovati (1) konzumiranje od strane krajnjih korisnika i (2) reobjavljivanje.

(1) Prvi slučaj podrazumeva konzumiranje informacija preko "povlačenja" RSS izvora od strane krajnjih korisnika putem Desktop (FeedDemon, Omea...) ili online agregatorskih aplikacija (Google Reader, Netvibes...), što je prvenstvena namena ovog kanala.

(2) Drugi slučaj je prosto reobjavljivanje tuđih sadržaja, bez ikakve mogućnosti selekcije sadržaja za krajnje korisnike eventualnih servisa (selekciju je napravio sam servis), čime bi se sam servis mogao deklarisati kao online RSS agregator (gde samo krajnji korisnik bira RSS izvore). Upravo je ovo situacija Google News-a, i razlog pomenute tužbe drugih medija.

Ovde se može podvesti i domaći Planetoid i hrvatski Blogariat, a Blogodak je na dobrom putu da izbegne ovu situaciju dodavanjem funkcije selekcije (kod Blogodka ignorisanja pojedinih izvora, mada je logičnija obrnuta situaciju - ponuditi paket RSS izvora iz koga krajnji korisnici mogu da biraju one kojih interesuju).

[bojan_bozovic]

Uh Gorane, sustina je da li se zaradjuje od tudjeg rada a ne plati se nadoknada ili ne. Ako ne zaradjujes kao Wikipedia, prilicno si bezbedan i ako te tuze. To ne znaci da i online reader ne moze zaradjivati, ali ne preko tih feedova, vec na drugi nacin, npr. Google ima pretragu. Google Reader nisam koristio, ali me ne bi cudilo da se ne reklamira u njemu. Opet, prosecni webmaster nije u kategoriji u kojoj je i Google, koji moze platiti odstetu u milionima evra, a da i ne oseti.

Da dodam, Wikipedia bi bila u dobroj poziciji na sudu jer autoru ne onemogucuje zaradu, a tu je i sopstvena zarada (neplacena prava na upotrebu).

[marinowski]

Google reader ne postavlja reklame (za sada).

Svejedno, neko je pametno rekao da ce navike o copyrightu trebati biti promenjene, zbog plimnog talasa (ili cunamija?) koji nailazi.

Da bude jasno, svaka cast copyright puritancima na ovoj temi, slazem se da su u pravu.

Jedini problem je sto se okolo pojavljuju servisi protiv kojih se tesko boriti. Evo, pojavi se netvibes, sa par default feedova za koje su sigurno trazili dozvolu. Ostalo je sve akcija korisnika. Sta kasnije, ako neko shareuje 100 RSS feedova u jednom tabu, koji su protiv toga da se njihov sadrzaj deli? Ko je tu kriv? Korisnik koji je shareovao tih 100 feedova, netvibes, ili neko treci? Procitao sam dosta copyright FAQ-va, ali ja na ovo pitanje ne znam odgovor.

Ako rasirimo pricu, dolazimo do jos interesantnijih pitanja: neko postavi najbolje detalje iz domacih filmova preko youtube, ja ih postavim na svoj mali sajt i postavim google ads reklame pored njih. Ko je kriv? Jos gore: neko napravi svoj free filmcic, i ubaci neku domacu muziku, koja je ocito copyrighotvana. filmcic je free, muzika nije. ja to samo shareujem. ko je kriv?

[bojan_bozovic]

Pa cekaj, tebe nece tuziti, jer neku odstetu od tebe ne mogu dobiti. Ali pojedinac te moze tuziti, recimo da ja Svakodnevnica blog iskopiram, Goran bi me mogao tuziti i cak i da ne zaradjujem, sud moze presuditi da tuzba ima osnova, nema placanja odstete ali neko (tj.ja) placa sudske troskove. A veliki pucaju na veliko. Dakle, sud procenjuje u svakom slucaju posebno, a pogotovu sto za sud u Bg ili Becu ima veze kako su presudjivali Ameri.

[nixa]

Ovaj legal deo o RSS-u bi mogao da se resi tako da se postavi standardizaovan nod koji bi govorio nesto tipa

<copyright usage="all/none/Creative common/... etc"></copyright>

nakon toga bi taj deo bio standard da ako softver koji vuce rss naidje na taj nod upozori korisnika da moze samo da cita,redisribuira ili bilo koje dalje ponasanje sa tim rss-om.

U svakom drugom slucaju je bespredmetno pricati sta i kako raditi sa serviranim rss-om jer ako neko pokupi od negde opml nikad nece biti siguran sta moze da radi sa rss izvorima u tom opml-u.

[ivanhoe]

Originalno napisao bojan_bozovic

Ali pojedinac te moze tuziti, recimo da ja Svakodnevnica blog iskopiram, Goran bi me mogao tuziti i cak i da ne zaradjujem, sud moze presuditi da tuzba ima osnova

hmm, a ovi wallpaperi sto ih valjas, zar nije i to krsenje copyrighta ? Jesi ti bas proverio sa svakim od autora da ti je on dozvolio da zaradjujes pare valjajuci njegove crteze?

e pa tako ti je isto i sa RSS-om, razumno je da pretpostavis da je public domain, ali ako bas hoces da teras mak na konac onda verovatno nije bas 100%...

[gastonr]

Ajd' ja ću kratko, telegrafski

Moje mišljenje je da upravo zbog ovakvih diskusija (koje su ne sumnjam vođene mnogo pre nas ) i postoji Creative Commons Licenca. Postoji čak na sajtu i "wizard" koji vam može pomoći da odredite kako i pod kojim uslovima ćete distribuirati (ako uopšte želite) sadržaj vašeg sajta.
Svako ko želi ograničiti upotrebu sadržaja svog sajta, najbolje da postavi CC licencu i to je to. Čudi me da je u celoj ovoj diskusiji do sada samo dva puta pomenuta ovakva vrsta licenciranja (Ilija Suden i Nixa su je pomenuli ili možda nisam pažljivo čitao ).

poz,
gastonR

[Ilija Studen]

Ako sam ja dobro razumeo šta se u ovoj diskusiji pričalo onda CC licencom ti samo jasno navodiš uslove pod kojima objavljuješ sadržaj. Po zakonu, svako kopiranje, reprodukcija itd je AUTOMATSKI zaštićeno. Ako ne navedem uslove korišćenja podrazumeva se da je delo zaštićeno svim merama navedenim u zakonu. Dodavanje CC licence jednostavno kažeš da ne želiš to već recimo odobravam distribuciju i preradu dokle god se navodi odakle je sve krenulo (CC Attribution licenca) npr.

Naravno, tu su još dva parametra:

Share Alike - izvedeni materijal mora biti dostupan pod srodnom licencom
Noncommercial - zabranjena upotreba u komercijalne svrhe