|
05. 06. 2008. | #1 | |
I'm a PC too.
Wrote a book
Datum učlanjenja: 05.06.2005
Lokacija: Kanada
Poruke: 1.354
Hvala: 82
130 "Hvala" u 89 poruka
|
@ivanhoe: ja se slažem da bi rečnik svakako kod nas trebao da bude MNOGO ažurniji, da se mnogo reči dodaje - samo ne vidim smisao da se postojeća reč iz rečnika proglašava za neodgovarajuću ako je već dugo godina bila kao takva u upotrebi baš za tu neku stvar (npr. pomenuta "datoteka").
Off Topic: Citat:
Mislim, mogu i ja tebi da kažem npr. "nije ni čudo da imaš takav stav, ipak si ti Srbijanac," nisam samo siguran gde će to da nas odvede, pošto si se ti nešto ljutio, čini mi se, upravo na takav naziv koji su neki koristili ovde na forumu. Čemu bi ja to radio osim ako ne bih želeo da te uvredim i tako nešto? A ja da se pravim blesav pa kažem ne znam šta se ljutiš, pa jesi iz Srbije, itd. Eh. Over and out.
__________________
Commercial-Free !!! Poslednja izmena od degojs : 05. 06. 2008. u 02:35. |
|
05. 06. 2008. | #2 | |
profesionalac
Professional
Datum učlanjenja: 11.01.2008
Poruke: 272
Hvala: 14
29 "Hvala" u 21 poruka
|
Citat:
Ko zna zašto je to dobro. Možda će se nakon toliko vekova medjusobnog nerazmevanja od vremena vavilonske kletve, opet jezici ujediniti pa ćemo svi bolje živeti. |
|
05. 06. 2008. | #3 | |||
I'm a PC too.
Wrote a book
Datum učlanjenja: 05.06.2005
Lokacija: Kanada
Poruke: 1.354
Hvala: 82
130 "Hvala" u 89 poruka
|
Citat:
Pa nije to ("datoteka") ipak tako stara reč , ja sam je učio u srednjoj školi, a nisam tako star (34). Osim toga, ako je ispala iz mode, nije iz mog života, ovaj, rečnika. Citat:
Citat:
__________________
Commercial-Free !!! |
|||
05. 06. 2008. | #4 | |
profesionalac
Professional
Datum učlanjenja: 11.01.2008
Poruke: 272
Hvala: 14
29 "Hvala" u 21 poruka
|
Citat:
Naravno da ne moraš da se složiš ni oko čega, nije u tome svrha (poenta) diskusije. Nadam se da ovo sve nisi shvatio kao neki napad na tebe lično, daleko bilo, bar sa moje strane. Što se mode tiče, verovao ili ne, sve je podložno istoj, čak i stvari za koje nikad ne bi rekao, kao što je na primer nauka. Ko to odredjuje? Kolektiv. Kolektiv je i taj kome komunikacija služi. A kad smo već kod komunikacije, svako je slobodan da koristi ili ne koristi reči koje želi, a da li će ih i drugi podjednako koristiti i razumeti, to je već posebno pitanje. Možda sve reči nisu za javnu upotrebu ali i za takve postoje rečnici. |
|
05. 06. 2008. | #5 | ||
хардвераш
Qualified
Datum učlanjenja: 04.01.2007
Lokacija: Маунтин Вју, САД
Poruke: 117
Hvala: 4
25 "Hvala" u 10 poruka
|
Citat:
За успешно сковане термине само је питање времена када ће да се приме у струковном језику. Увек се радо сетим термина из вахдухопловног инжењерства као пример одлично одрађеног посла, негде из 50тих или 60тих година. Рачунарство је ту релативно ровито, мада не баш увек колико се чини. За новоталасне ствари као што је „blog“ не постоји општеприхваћена домаћа реч („дневник“ би био добар кандидат, о томе неки други пут) али за доста ствари постоји. Пример: „Тата“ је ветерански навео: штампач, показивач, датотека, што су термини који су се примили у инжењерској пракси и о којима се учи на факултетима. О овоме могу и сам да посведочим узев у обзир искуство са студија и из праксе (усуђујем се да се сматрам рачунарским ветераном). Било је и термина који се нису примили, као „мекотворина“ и „тврдотворина“ за софтвер и хардвер респективно. Прозвани термин „датотечни систем“, такође се користи као стручни термин. Могу да се закунем да сам на неком сајту прочитао зашто се користи баш израз „датотечни систем“ а не рецимо „систем датотека“ или шта већ друго, али нисам успео да пронађем где то стоји. Што се тиче постојања стандарда за нашу рачунарску терминологију, нешто најближе што сам видео је превод „Оксфордског речника рачунарства“ Душка Витаса и Недељка Парезановића. Ту могу да се нађу поменути термини (штампач, датотека...) који су се примили, али неки који баш и нису. То не значи да стандард не постоји, пре ће бити да је тешко доступан. Једном сам се тако изненадио да постоји стандардан речник термина / симбола у електротехници (мање изненађење), и да постоји, именом и презименом, особа (професор ЕТФ БГ) задужена да одржава тај речник. Не би ме изненадило да се Витас и Парезановић питају кад је реч о рачунарству. Иако стање у нашој рачунарској терминологији делује несређено, то не значи да треба да бацимо све четири у вис и да престанемо да користимо сопствене термине, поготово у случајевима када ти термини постоје. Што се прелазних случајева тиче (да узмемо да је горњи цитат из википедије прелазни случај, мада нисам у то убеђен), ако се о терминима расправља, врло је корисно да се аргументи за и против рационализују, да се сведу на нешто о чему може да се расправља. Ако неко лично сматра да се текст не разуме или да је будалаштина, од тога немамо никакве користи. Али ако објасни зашто (или боље: шта треба да се користи уместо) онда већ има основа за рационалну расправу. Ако већ немамо званичан и лако доступан речник рачунарства, шта можемо сами да урадимо? Ево неколико предлога:
На крају, пошто сматрам да упадам у групу ових потоњих („струковних“), узимам за слободу да предложим понеки термин, на местима где ми је утисак да „то може и боље“. Пошто се у језик слабо разумем, то предлагање се у добром броју случајева своди на претурање књига и крађу туђих идеја, уз одмеравање разлога за и против неког одређеног термина. Резултат тога уграђујем у своје преводе. Додатно се трудим да спречим да се због прављења терминологије „у ходу“ деси да се аутор текста и читалац не разумеју: увек када први пут користим неки термин трудим се да негде у близини (у загради, у фусноти) наведем и изворну реч. Тако чак и кад читаоци нису сагласни са ауторовим избором речи, могу бар да се разумеју. А термин је „убачен“ па ако поживи и прими се, то је ваљда добитак за све. ф Citat:
Off Topic: Мишљење имам, али си ток мишљења омашио, претпоставивши да сам се нашао погођен твојом квалификацијом. Уместо тога покушавао сам да сакупим материјал који показује на српску рачунарску терминологију (кључне ствари на жалост недостају) и да пошаљем овде резултат. Али то, ето, траје дуже него што је потребно да се покуди моја примедба на твој начин аргументације, па је твоја порука добила првенство.
__________________
Рад је створио човека. Рад ће га и уништити. Poslednja izmena od filmil : 05. 06. 2008. u 03:55. Razlog: Исправио термине из в. инж. Додао п |
||
3 članova zahvaljuje filmil za poruku: |
05. 06. 2008. | #6 | |
profesionalac
Professional
Datum učlanjenja: 11.01.2008
Poruke: 272
Hvala: 14
29 "Hvala" u 21 poruka
|
Citat:
Mislim da je ovde jedino pravo pitanje da li reči koje nisu našle opšte prihvaćenu srpsko/hrvatsku/bosansku alternativu (nisam više sigurna o kom jeziku ovde raspravljamo) fonetski transponovati i menjati po padežima ili ih ostaviti u originalu sa padežnim nastavkom (web/veb, na web-u/vebu). Kad bi se za početak usaglasili oko toga (i napravili ljusku )već bi pola posla obavili. Takodje, masovna upotreba kompjutera/računara i Interneta su skoro potpuno izbrisali postojeću razliku izmedju stručnog/strukovnog jezika i jezika običnih smrtnika. Tako se datotečni sistem možda sasvim opravdano upotrebljava u uskoj struci ali isto tako možda nije najzgodniji za upotrebu na Wikipedia-i/Vikipediji koja je namenjena širokim masama. Stručnjak koji pročita dotični tekst već zna o čemu se radi i njegov mozak automatski popunjava praznine i ispravlja nejasnoće. Pravi test komunikacije je da li laik može da razume to o čemu se govori. Jasnoća misli ne dolazi od upotrebe ili neupotrebe pojedinih termina nego od načina na koji je nešto shvaceno i dalje objašnjeno. Evo primera pa pročitajte pažljivo obe verzije teksta: "In computing, a shell is a piece of software that provides an interface for users. Typically, the term refers to an operating system shell which provides access to the services of a kernel. However, the term is also applied very loosely to applications and may include any software that is "built around" a particular component, such as web browsers and email clients that are "shells" for HTML rendering engines. The name 'shell' originates from shells being an outer layer of interface between the user and the innards of the operating system (the kernel)." "У рачунарству, љуска је програм који представља корисничко окружење као интерфејс за приступ осталим услугама рачунарског система, попут покретања програма, кретања кроз датотечни систем, итд. Овај израз се у ширем смислу може применити и на апликације, и може да подразумева било који софтвер који је изграђен „око“ одређене компоненте, као што су љуске веб-претраживача које омогућавају преглед страница написаних у језику HTML. Реч „љуска“ потиче од енглеске речи shell." Da ne bih ovde analizirala reč po reč, pola nije ni prevedeno, evo mog prevoda: U računarstvu, ljuska (shell) je deo programa (software) koji daje korisničko okruženje (interface). Obično se termin odnosi na ljusku operativnog sistema preko koje se dolazi do jezgra i funkcija programa. Ovaj termin se takodje dosta široko primenjuje na različite aplikacije i može se odnositi na bilo koji program izgradjen oko odredjene komponente. Tako su web pretraživači, email programi, itd, ljuske programa za očitavanje HTML stranica. Naziv ‘ljuska’ potiče od toga što ljuska (shell) služi kao spoljni omotač jezgra, u ovom slučaju izmedju unutrašnjosti operativnog sistema i korisnika. |
|
05. 06. 2008. | #7 | ||||||||||
хардвераш
Qualified
Datum učlanjenja: 04.01.2007
Lokacija: Маунтин Вју, САД
Poruke: 117
Hvala: 4
25 "Hvala" u 10 poruka
|
Citat:
Што се тиче датотеке, термин није застарео просто зато што га подржава гомила техничке документације на нашем језику написане почев од седамдесетих година на овамо. Тачно је да тада рачунари нису били широко доступни, али су постојали, и људи су именовали ствари које им недостају. Тако је настала реч „тека“ која је значила „file“ а идеја је била да постоје: програмотеке (са програмима), датотеке (са подацима) итд. али од свега тога, остала је само „датотека“ са проширеним значењем у односу на изворну замисао. Датотека је термин који је усвојен и у широкој стручној примени је више десетина година. Мода се ту уопште не пита, пита се писано историјско наслеђе. Citat:
Citat:
„У рачунарству, љуска (shell) је програм (software) који обезбеђује сучеље (interface) са корисником. Израз се обично односи на љуску оперативног система која обезбеђује приступ услугама језгра (kernel). Међутим, израз се широко примењује на програме и може да подразумева ма који програм изграђен око одређене компоненте, попут читача веба (web browser) и програма за електронску пошту који су „љуска“ за погоне за приказ ХТМЛа (HTML engines). Име „љуска“ потиче од љуски које су спољашњи слој сучеља између корисника и унутрашњости оперативног система (језгра).“ Неколико примедби овде: - превод „део програма“ за „piece of software“ није добар, јер је у енглеском језику софтвер збирна именица - окружење за interface није добар избор, јер постоји и „environment“ у буквалном значењу окружење. Усвајање истог назива за interface и environment доводи до непотребне забуне. Обе речи имају једноставан превод на српски — сучеље, одн. окружење, па кад већ постоји ваљда треба да се користи. - веб-претраживачи, емаил програми: у нашем језику се обично овај редослед речи обрће, па ће веб-претраживачи да постану претраживачи веба, емаил програми — програми за имејл (или ел. пошту, епошту, како ко воли) - „render“ значи приказати, па стога и превод и ето, моја два цента. Citat:
Citat:
Логика којом је појам изведен за случај енглеског језика има везе са аналогијом слојевите структуре оперативног система и структуре неког плода типа лешника. Ова логика не зависи од језика на којем је изведена, и не видим зашто би на нашем језику била ишта гора него на енглеском. Што се превода „слој“ и „омотач“ тиче, сматрам да то није добро решење пошто већ постоје и користе се „layer“ и „wrapper“ респективно, па бисмо имали проблема да преведемо нешто као: „The shell represents a wrapper layer around the operating system kernel...“ јер смо помислили да бисмо могли да се извучемо преводом који „није баш то, али је довољно близу“. Из мог искуства, преводиоци се често налазе у искушењу да превод уместо посебним, преведу општијим термином, јер је често тако лакше. На жалост то доводи до изједначавања општег са посебним, што води у забуну. Мени се у оваквим случајевима пали сијалица да треба боље да размислим који тачно превод да употребим, уместо да пристајем на компромис. Citat:
Citat:
Citat:
Citat:
Шазнам... ф
__________________
Рад је створио човека. Рад ће га и уништити. |
||||||||||
2 članova zahvaljuje filmil za poruku: |
06. 06. 2008. | #8 | |
Goran Pilipović
Sir Write-a-Lot
|
Citat:
Што се тиче "датотека" и "датотечних система", нисам успео да пронађем објашњење одакле се у тој речи налази "дато-"? Да не улазимо у то зашто "-тека", ако се под "дато" мисли на податке као енглески data онда ми је још нејасније зашто је преведена само друга половина речи а од data направљена нека реч која није ништа срећније решење од "хејтери". На крају опет се враћамо на то, али зар реч file не постоји у нашем речнику? Зашто онда слично као што је shell љуска и file није досије, архива, акта, ... У енглеском речнику реч file означава "collection of computer data which is stored under one name (Computers)..." ми за то имамо српску реч која сигурно није "датотека". Ово је сада већ питање радозналости...
__________________
Goran Pilipović a.k.a. Ugly Fingers Bradley f.k.a. bluesman I don't always know what I'm talking about but I know I'm right! |
|
05. 06. 2008. | #9 | |
novi klan
Professional
Datum učlanjenja: 03.02.2007
Poruke: 326
Hvala: 43
427 "Hvala" u 50 poruka
|
Citat:
ispravi me ako grešim, ili daj predlog za ovaj prevod ako sam u pravu.
__________________
We professional we dealin' with business |
|
05. 06. 2008. | #10 | |
Goran Pilipović
Sir Write-a-Lot
|
degojs, ti si pravi majstor da podmetneš nešto tako u priču da se potpuno obesmisli svaka diskusija. Pogledaj recimo ovakav citat:
Citat:
Po onome kako ti praviš analogiju sa naukom umetnuo si nekako logiku da pošto je 2+2=4 i nikada ne moze biti 4.1 tako i jezik nikako ne može da se menja... Ja se slažem da treba prevesti sve što može lako i razumljivo da se prevede, ali kao što sam već rekao postoje reči koje treba zadržati u izvornom obliku. Postoji i ona priča o imenima gradova, zašto recimo francuzi zovu London "Londres" a mi kažemo za Weina "Beč" a za London nemamo svoju reč već koristimo izvorno ime.
__________________
Goran Pilipović a.k.a. Ugly Fingers Bradley f.k.a. bluesman I don't always know what I'm talking about but I know I'm right! |
|
|
|
Slične teme | ||||
Tema | Početna poruka teme | Forum | Odgovori | Poslednja poruka |
Препорука вордпрес теме за музички сајт | biske | Web aplikacije, web servisi i software | 6 | 14. 01. 2011. 04:19 |
Google analitycs за Џумлу - где поставити код? | biske | Marketing i SEO | 7 | 22. 11. 2010. 22:46 |
Не успева ми претрага са речју (речима) од 3 с | biske | Obaveštenja, predlozi i pitanja | 17 | 10. 11. 2010. 22:50 |
Домен стоји, скоро да хвата прашину | urke | Istine i zablude | 2 | 27. 08. 2010. 12:28 |
Како помоћу Php-а генерисати Rdf фајл | Miroslav | PHP | 3 | 30. 09. 2008. 09:03 |